Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Izvor, odgovornost i još ponešto

selak | 26 Februar, 2009 00:21

Podstaknut slučajem lokalnog pravdoljupca i poznatog 205cm visokog džentlmena, bivšeg košarkaša jednog američkog univerziteta, a sada centra KK "Vrbas", a istovremeno i slučajem policijskog ispitivanja urednice jedne minorne dnevne novine (nekad je, istina, bila velika - novina, ne bih o urednici) na okolnosti saznanja da će Vlada isplatiti 1.000.000 zelenih novčanica kao kompenzaciju za nepromišljenosti gorepomenutog lokalnog pravdoljupca i sebe same, osetih potrebu da prokomentarišem. Vrlo kratko:

 1. Jedno od osnovnih pravila Etičkog kodeksa novinarstva glasi: Izvor se NE OTKRIVA. Štaviše, izvor se štiti.

Na primer, Međunarodna federacija novinskih izdavača (FIEJ) u Članovima 8-11. svog kodeksa kaže: 

(...)

8. Zaštita izvora. Poverljivi izvori informacija moraju da budu zaštićeni. Imena izvora ne smeju se obelodaniti bez njihovog pristanka.

9. Tajnost. Poverljivost javnih i privatnih poslova, kako je određena zakonom, ne treba da ima za posledicu preteranu tajnost u izveštavanju o značajnim događajima. Opšti interes je na prvom mestu.

10. Ljudska prava. Kada je sloboda izražavanja u sukobu sa drugim ustanovljenim ljudskim pravima, odgovornost je izdavača i glavnog urednika da odluče koje pravo ima prvenstvo.

11. Nezavisnost. Novine ne treba da trpe spoljni pritisak bilo vlade, političkih stranaka, poslovnih interesa ili privatnih lica.

Ako govorimo o domaćim kodeksima, Član 17. Kodeksa UNS-a eksplicitno kaže: "Novinar poštuje embargo, profesionalnu tajnu i štiti izvor informacija dobijenih u poverenju, za čije objavljivanje i istinitost preuzima odgovornost" (NUNS se, začudo, ne bavi pitanjem zaštite izvora na direktan način u svom Etičkom kodeksu, već ovo pitanje indirektno tretira).

Reći će neko: izuzetno je značajno da saznamo ko je "cinkario" Vladu. Po meni - uopšte nije bitno ko je šta rekao ili preneo. Mnogo je značajnije šta Vlada radi nego ko je cinkari. Pozdravljam odluku "Borbe" da ne otkriva izvor. Reći će mnogi da je to novina koju kontroliše ovaj ili onaj, da je minorna, da je senzacionalistička...Sve to predstavlja najobičnije bacanje prašine u oči - suština je u tome da izvor mora da bude zaštićen, makar govorili i o "Borbi" ili sutra "Kuriru" ili bilo kome trećem.

 

2. Značajno pitanje je: gde je granica zaštite izvora? I ona je, takođe, jasno određena.

Zakon o javnom informisanju Republike Srbije, na primer, predviđa da “novinar nije dužan da otkrije podatke u vezi sa izvorom informacije, osim ako se podaci odnose na krivično delo, odnosno učinioca krivičnog dela za koje je zaprećena kazna zatvora od najmanje pet godina”.

Sve je jasno. 

Da li je minimalna kazna za nanošenje telesnih povreda pet godina? Ne.

Da li je za objavljivanje podataka sa sednice Vlade (krivično delo odavanja službene tajne) minimalna zaprećena kazna pet godina? Nije.

 

Da li je otuda urednica u pravu što ne želi da oda izvor? Apsolutno.

 

Zaključak: umesto objašnjenja odluke Vlade da isplati 1.000.000 $ porodici pretučenog studenta, ulazimo u lov na tužibabu. Nije poenta u odluci kao takvoj, već u tome da o odluci nije smelo da se priča. Dakle, svest se mora promeniti, ne zakonodavstvo. Bojim se da će ipak ovo drugo da se dogodi pre onog prvog.

Генерална | Permalink | Komentari (6) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs