Marko Selaković

Neposredan povod za ovaj tekst je situacija koja se danas dogodila koleginici. Naravno, nadam se dobrom ishodu i molim se da sve bude u redu. Uveren sam da je jaka i da će i u ovoj borbi pobediti.

Čitava situacija, osim osećaja bespomoćnosti, turobnosti i tuge, naterala me je na ozbiljno razmišljanje: KAKO mi to živimo i GDE mi to jurimo?

Trka.

Frka.

Glad za uspehom.

Visoka očekivanja i visoki zahtevi profesije i klijenata.

Borba za egzistenciju i bolji život porodice.

Borba za potvrđivanje i samopotvrđivanje.

I šta onda? Stres, nervoza, menadžerski sindrom, zdravstveni problemi i još koješta. Od trivijalnih, pa do dramatičnih manifestacija.

Prevelika je cena. Pomislimo da smo moćni, uticajni, jaki...Jesmo. Ali nismo besmrtni.

Koliki stres nosi ova profesija?

Zasigurno veliki. Spolja manifestovana umivenost kao fasada krije ogromnu nervozu, neprospavane noći, trku sa vremenom i postavljenim ciljevima, borbu za nove poslove, tugu što nemamo više vremena za prijatelje i porodicu...Sve to nosimo u sebi i smeškamo se, smeškamo, smeškamo...

Sme li menadžer za odnose s javnošću da da sebi oduška i da nekada skloni masku? Da, sme. Ali mora da vodi računa o tome ko će tu manifestaciju videti, pošto mi naš posao ne radimo 40 sati nedeljno, već 24 časa dnevno. Dakle, maske se ne sklanjaju kada je to realno potrebno, već kada okolnosti to dozvole.

Istraživanja kažu: novinari kratko žive. Kažu, posao je stresan. Koliki stres ova profesija nosi? Može li se u ovoj branši izdržati čitav radni vek, a da čovek ne izađe psihofizički ruiniran? Ne znam, dileme se množe, a odgovora je malo...

Idemo dalje...Tamara, izdrži!!! A mi ostali - pošaljimo pozitivne vibracije i zapitajmo se: šta mi to radimo sebi, zašto i dokle?

U kontinuitetu slušamo kako nam nema spasa i kako smo nepopravljivo na putu propasti. Za jedan deo stvari sklon sam da se delimično saglasim i otvoreno, i ovde i na drugim mestima, govorim da ih treba poboljšavati.

Ipak, pojedini događaji pružaju mi određeno uverenje da nam budućnost ipak nije potpuno rđava. Primer za tako nešto je jučerašnje studentsko takmičenje iz odnosa s javnošću, koje je, u organizaciji Društva Srbije za odnose s javnošću i Attache Conferences održano u okviru PR Week-a.

Od petnaest prispelih radova izabrali smo šest finalista. Kasnije se ispostavilo, sa četiri raztličita fakulteta - Beograd i Novi Sad. Šta smo videli, pored solidnih prezentacija?

Mlade, pomalo drčne i veoma ambiciozne ljude, koji znaju šta žele i znaju o čemu pričaju. To su studenti od 22, 23, 24 godine. Ne bih se postideo da neke od njih pošaljem kod klijenata na prezentaciju ili sastanak. Sve pohvale za radove, kao i za držanje i stav na prezentacijama!

Verujem da u Srbiji ima još puno ovakvih mladih, ambicioznih, pozitivno drskih i kompetentnih osoba u svim sferama. Dajmo im šansu da zaista pokažu šta znaju i da se dalje izgrađuju. Tu je budućnost Srbije.

O tome šta je sve potrebno da bismo uspevali da sistemski stvaramo ovakve mlade ljude - sledeći put :) Ako ne bude neke vruće teme usred zime, naravno.

Već danima se bijem po prstima da ne otvorim ovu temu, kako ne bih uznemirio javnost svojim blogovanjima o najvećoj ovosezonskoj pošasti savremene civilizacije, poznatoj pod nazivom virus aH1N1.

Kao što znate, ovaj virus izaziva nepogodu koja se u narodu zapatila pod nazivom svinjski grip. Gadno. Nezgodno. Nema dileme.

Danas, kada nam je ministar ovdašnji obznanio da je proglašena epidemija, moram da primetim nekoliko bitnih detalja, isključivo u svojoj sferi poslovnog delovanja - komunikacijama. Evo kratkog stručno-metodološkog pregleda strukturiranja ovakve kampanje - iako sam tvrdio da neću na ovaj način analizirati primere iz domaće prakse odnosa s javnošću, ne mogu da izdržim a da ovu dobru praksu ne prokomentarišem. Navešću samo neke elemente - kompletno raščlanjivanje bi previše prostora zauzelo:

1. Karakteristika ovakvih kampanja je plašenje svekolikih javnosti novim smrtonosnim čudom. Cilj ovakvog pristupa je jasan - prodati nešto što može da eliminiše ili neutrališe to novo smrtonosno čudo. Ekonomija je surova i jasna - treba najpre zaplašiti, kako bi se moglo delovati. 

Dakle, cilj kampanje: izgraditi svest o svinjskom gripu kao ključnom elementu izazivanja egzistencijalne ugroženosti stanovništva Srbije. Ciljne javnosti: stanovništvo Srbije, mediji (istovremeno u funkciji transmitera ključnih poruka).

2. Kako bismo do ovoga došli, moramo da razvijemo strategiju - uz proaktivan pristup i pozicioniranje virusa aH1N1 kao ključne teme u svim nacionalnim medijima, jasno komuniciramo ključne poruke, a to su:

- svinjski grip je smrtonosan i može pogoditi svakoga

- svinjski grip se ne leči

- vakcinacija je jedini spas

- treba se vakcinisati evropskom vakcinom

Kontinuiranim komuniciranjem i ponavljanjem ovih poruka, uz primenu odgovarajućih taktika, dolazi se do efikasne izgradnje željene percepcije - moram da se vakcinišem, jedina dobra vakcina je Novartis vakcina. 

U domenu taktika:

Smrtonosnost svinjskog gripa komunicira se kroz kontinuirano ponavljanje u medijima, uz primenu starog UNICEF trika sa ciframa. "Procena je da će u prvom talasu oboleti između 300 i 400 hiljada ljudi". U sledećoj rečenici navedeno je da je "očekivani mortalitet 0,01%", što prostom matematičkom operacijom daje cifru od 30-40 mrtvih (manje od "običnog" gripa), ali niko ne računa taj broj - oboleće stotine hiljada ljudi!!!

Nelečivost gripa komunicira se na nivou ekspertskih mišljenja: "Ne postoji terapija za ovaj oblik gripa". Elem: ne postoji terapija ni za jedan oblik gripa - mogu se samo ublažiti simptomi, sprečiti širenje infekcije i eventualne komplikacije. Dakle, isto kao bilo koji drugi grip.

Vakcinacija je jedini spas - komunicira se kroz modele dobre prakse: vakcinu je u Evropi primilo više od 40 miliona ljudi!!! Naravno, građanin kaže: super, sjajno, pametni ljudi, vidi nas...Koliko to iznosi procentualno? Evropa ima 730 miliona stanovnika. Velikodušno zaokružimo na 6 (šest) procenata. Takođe, tvrdi se da je vakcina jedino pouzdano sredstvo zaštite. Sklon sam da verujem u ovu tezu, ali bih voleo da znam šta je vakcina i kako radi.

Treba se vakcinisati evropskom vakcinom - komunicira se kroz afirmaciju kompetitivnih prednosti proizvoda. Naravno da je dobro da se već testirana vakcina primenjuje, ali sam proizvođač kaže da vakcina nije testirana kod dece mlađe od 4 godine!!! Kod nas se insistira na vakcinaciji dece mlađe od 2 godine. Zločin, eksperiment, slučajna greška ili nešto četvrto? Prosudite sami.

Na kraju - proglašenje epidemije komunicira se sa pozicije ministra kao nepobitnog autoriteta i ključnog donosioca odluka: naš zakon kaže da se epidemija proglašava "kada se proceni da ima elemenata epidemije". Koliko slučajeva imamo registrovanih i sa kakvom disperzijom? Koja evropska zemlja je do sada proglasila epidemiju? Koje su mere? Pa...videćemo, zavisi od situacije.

Kad vidimo mere, videćemo i skrivenu agendu. O tome neću sada. Jasno vam je - benzin, "Fiat", štrajkovi, besparica, zakoni. Ipak, to je već politika, ne struka.

Da zaključim: dobro strukturiran i sistemski spinovan komunikacijski "tigar od papira". Čestitamo. Čist spin - školski primer (pitaću nadležne mogu li da koristim na predavanjima).

Ipak, priča se kod nekih nije primila. Evo jednog, upravo piše na blogu. I ne, neće se vakcinisati.

Taman sam se onomad obradovao videvši, kao Kragujevčanin, ozbiljne i ambiciozne namere našeg lokalnog rukovodstva, resornog ministarstva i italijanskog automobilskog giganta da našu "Zastavu" - fabriku nacionale učine atraktivnijom, modernijom i uspešnijom. Potpisasmo ugovore i bi "Bentornati" i "Benvenuti". Počeše stimulacije, subvencije, akcije...Jugo ode u zaborav, "Punto" je naš novi nacionalni auto. I nema više "Zastave" - sada smo "Fiat".

I sve bi sjajno. 800 miliona evra najavljenih ulaganja. I novi model. I biznis plan. I bi sve to - prosle godine.

Danas po ko zna koji put shvatih da sam obmanut. Evo i zašto:

Izvor: B92, Beta 10. novembar 2009:

 Uprkos očekivanjima, “Fijat“ danas nije potpisao aneks ugovora sa državom Srbijom o formiranju kompanije “Fijat automobili Srbija”, niti je uplatio osnivački kapital od 100 miliona evra. Zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković tvrdi da se uplata odlaže za nekoliko nedelja zbog tehničkih problema, dok sindikati u "Zastavi" kažu da su iznenađeni.
Kragujevčani se pak nadaju odluci vlade o nastavku programa za kupovinu punta po sistemu staro za novo.

Odlaganje uplate osnivačkog kapitala i potpisivanje aneksa ugovora sa “Fijatom“ o formiranju nove auto kompanije ništa ne remeti, jer će i taj posao biti završen u narednih nekoliko nedelja, tvrdi zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković.

On ističe da je sve spremno da “Fijat“ preuzme imovinu “Zastave“ čim bude uplatio 100 miliona evra.

Sindikalni lideri imaju oskudne informacije o razlozima za prolongiranje potpisivanja aneksa ugovoa i naglašavaju da su veoma iznenađeni.

Predsednik sindikata fabrike “Zastava automobili“ Zoran Mihajlović smatra da će ugovor na kraju biti potpisan, ali nema informaciju kada bi to moglo biti.

Mihajlović ima nezvanična saznanja da “Fijat“ nije završio biznis plan niti doneo odluku kojim tempom će ulagati 800 miliona evra u kragujevačku fabriku.

Građani se pak raduju najavama da će sa traka sići još pet hiljada punta koje će moći da pazare po sistemu staro za novo.

Sve ove loše vesti već ubrzo bi mogle biti privremeno zaboravljene, jer će već sutra iz “Zastave“ svečano biti isporučen prvi kontigent punta za Republiku Srpsku.

Aneks ugovora o formiranju kompanije "Fijat automobili Srbija" trebalo bi da se potpiše do sredine decembra, kaže gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

On je rekao da će aneks ugovora o formiranju zajedničkog preduzeća "Fijata" i Vlade Srbije sigurno biti potpisan, ali da još postoje neki sporni detalji. "Sve je spremno, ali su sporni neki detalji u biznis planu", rekao Stevanović i dodao da ne želi da precizira datum potpisivanja aneksa ugovora, "da ponovo ne pogreši".

Stevanović je rekao da će o terminu potpisivanja aneksa razgovarati sa ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem.

Prema ranijim najavama čelnika Kragujevca, Aneks ugovora sa italjanskim proizvođacem vozila trebalo je da bude potpisan između 10. i 15. novembra.

Očekuje se da italijanska kompanija, posle potpisivanja aneksa ugovora, uplati 100 miliona evra osnivačkog kapitala, umesto 200 miliona evra, koliko je bilo predviđeno ugovorom sa Vladom Srbije, nakon čega bi kao većinski vlasnik sa 67 odsto kapitala preuzela fabriku automobila u Kragujevcu.

Da rezimiram: 

- Aneks Ugovora još nije potpisan

- Italijani još nisu uplatili ni cvonjka

- Biznis plan nije urađen

- I kada (i ako) bude uplate, prva tranša će iznositi 100, umesto 200 miliona evra

Idemo dalje:

List "24 sata" 15. januara ove godine objavio je da će u Kragujevcu tokom 2009. godine biti proizvedeno između 30 i 50000 automobila "Punto". Pitanje: koliko je automobila marke "Punto" proizvedeno do sada? p.s. Komercijalni direktor fabrike izjavio je da je do kraja jula proizvedeno oko 6.500 automobila. 

Drugo bitno pitanje: koliko automobila "Fiat punto" ide u Republiku Srpsku? Evo i odgovora: 300 automobila. Manje nego što ste mislili?

Treći aspekt: kada je trebalo da bude gotov biznis plan? TV B92 izvestila je 02. jula 2008. godine da "Posle potpisivanja predugovora, italijanski partner ima obavezu da pripremi biznis plan do početka septembra, a zatim sledi konačan ugovor o partnerstvu koji će verifikovati vlada Srbije". Pitanje: šta bi sa ovim?

Još samo jedan detalj za kraj: 24. septembra 2009. godine resorni ministar izjavio je, a preneo Javni servis Serbije, kao i Javni servis Vojvodine, da će "za pet do šest nedelja u kragujevačkoj Zastavi početi proizvodnja novog modela Fijatovog automobila, a vrednost te investicije je 800 miliona evra". Laž ili slučajna greška?

Nadam se, bez obzira na sve, pozitivnom ishodu. I ako ne bude, nema veze. Nekako sam navikao da obećanje u našim uslovima (čast izuzecima) ništa ne vredi. Mnogo više mi smeta potcenjivački odnos prema narodu - da li donosioci odluka (opet, čast izuzecima) zaista misle da je narod sišao s uma i da neće primetiti ovakvu manipulaciju? Ili će novi model pred izbore i prva tranša besplatnih akcija biti dovoljni da se sve zaboravi i na izborima ponovo pokloni poverenje istima koji vrše ovakve marifetluke?

p.s. Neću se vakcinisati protiv svinjskog gripa, iako mi mediji kažu da to moram da učinim. O tome ću narednih dana detaljnije.

Zlatiborac po poreklu, Kragujevčanin po rođenju i opredeljenju, trenutno živi u Dubaiju i rukovodi radom i razvojem Centra za kontinuiranu edukaciju i trening na American University in the Emirates (AUE).

Više od decenije profesionalno angažovan na polju strateških komunikacija i upravljanja reputacijom.

Realizovao preko 50 projekata u oblasti odnosa s javnošću i strateškog planiranja za lokalne i međunarodne klijente iz privrede, javnog i neprofitnog sektora.

Trener i predavač iz oblasti strateškog planiranja, upravljanja projektima i komunikacijskih veština. Do sada ga je slušalo više hiljada polaznika najrazličitijih radionica, obuka, treninga i kurseva.

Posvećen daljem profesionalnom usavršavanju i unapređenju struke.

Otac Dimitrija i Ksenije.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Tijana
• KOGA TREBA SLAVITI?
• Nakon par godina
• Prinudno tihovanje
• Divno veče
• Mi letimo
• Koja je cena?
• Ima li budućnosti?
• Svinjski grip ili aH1N1 u komunikacijskoj sferi
• Saga o "Fijatu"

• Генерална [35]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom