Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Zdravstvena "zaštita"

selak | 28 Oktobar, 2009 09:38

Priroda posla kojim se bavim takva je da sam i obučen i uvežban da kontrolišem svoje reakcije i obuzdavam bes. Međutim, jutrošnji događaji su me doslovno doveli do tačke ključanja.

 

Radi se, naravno, o srpskom poimanju sistema zdravstvene zaštite.

 

Odvedemo jutros moja gospoja i ja sina Mitu na kontrolu. Dođemo u DZ "Zvezdara" nešto pre 8 časova ujutro i zaputimo se sa urednim uputom kod ORL-a na rutinski pregled (da se potvrdi da je upala grla prošla). Ne lezi vraže...

 

Ispred čeka 7-8 ljudi. Zdravo, bolesno, sve izmešano. Najpre ne možemo da nađemo nikoga kome bismo ostavili knjižicu. Nakon nekoliko minuta čekanja ulazim u potpuno praznu ordinaciju, odakle me sestra izbacuje, uz reči "sačekajte, izaći ću ja ispred". Čekamo. Čekamo. Čekamo. Nakon 15 minuta sestra se pojavljuje i kaže: "Doktorka je na kolegijumu i ne znam kad će se vratiti. Čekajte". Knjižicu i uput, naravno, ne uzima. Odlazimo u drugu ordinaciju, u kojoj je lekarka koja je pre nedelju dana pregledala sina Mitu. Ponavlja se ista priča: "sačekajte ispred, izaći će neko". Vrata se zatvaraju. Naroda sve više i više. Niko ne ulazi. Stvara se već ozbiljna gužva. Nakon novih 10-tak minuta čekanja gospoja ulazi u ordinaciju i pita: "Hoće li neko primiti dete da ga pogleda?" Odgovor je: "Doktorka danas radi sa odraslima, sa decom radi načelnica koja je na kolegijumu i ne znamo kad će se vratiti. Čekajte." Gospoja pita: "Možemo li da predamo knjižicu?", na šta sledi odgovor: "Ne, ne možete ništa dok se doktorka ne vrati. Čekajte."

 

Ozbiljno iznervirani odustajemo od pregleda kod ORL-a i spuštamo se kod pedijatra. Gomila bolesne dece čeka sa roditeljima. Predajemo knjižicu i odlazimo da čekamo naš red (negde smo šesti-sedmi po redu, dakle imamo dobre šanse da u narednih sat-sat i po budemo primljeni). Ali avaj! U 9:30 počinje pauza. Kako ona traje svega pola sata, doktorka i sestra rešavaju da sebi daju malo produženi odmor i u 9:00 izlaze iz ordinacije i zaključavaju vrata. Odlazim nazad do šaltera da pitam šta se događa i dobijam odgovor: "Gužva je, znate. Teško da ćete danas stići na red do podneva".

 

Nakon sat i po potpuno besciljnog lomatanja odlazimo iz DZ "Zvezdara" neobavljena posla. Niti smo se pregledali kod ORL-a, niti smo se pregledali kod pedijatra. I kod jednog i kod drugog imali smo zakazano. No, to nije srž ove teme - indolentan odnos prema pacijentima jedna je od karakteristika našeg zdravstvenog sistema. Suštinsko pitanje je: zašto imamo obavezu da plaćamo doprinose za zdravstveno osiguranje kada naša prava ne možemo da iskoristimo?

 

Sledeći put, nadam se, pisaćemo o lepšim temama. Do tada, ostavljaćemo novac privatnicima (kod kojih idemo) i državi (kojoj moramo da dajemo novac da ne bismo bili kažnjeni). Ekonomija je jasna: kada dobijate ništa za malo uloženog novca, to je veoma skupa investicija. 

Генерална | Permalink | Komentari (30) | Trekbekovi (0)

Konferencija DSOJ - pogodak, promasaj ili nesto izmedju?

selak | 19 Oktobar, 2009 07:38

Kao sto vecina citalaca zna, od 15. do 17. oktobra u Subotici je odrzana Prva medjunarodna konferencija DSOJ "Kreiranje imidza i upravljanje reputacijom". Naravno, pratio sam konferenciju sa razlicitih aspekata i razlicitih uglova, pa cu se na taj nacin i osvrnuti na njen tok:

 

1. Konferencija sa aspekta profesionalca: bilo je, doista, stvari koje su inovativne i koje je vredelo cuti. Tu u prvom redu mislim na predavanje kolege Skoka i, naravno, profesora Vilkoksa. Takodje, ostvaren je ili obnovljen kontakt sa velikim brojem koleginica i kolega. To je svakako dobro. Dobro je i sto smo imali priliku da, iako u zgusnutom rasporedu, ispratimo prezentacije dobitnika PRiznanja. Velika je steta (mozda i sramota) sto je 12 (slovima: dvanaest) ucesnika pratilo izvanrednu prezentaciju kriznog komuniciranja Klinickog centra Vojvodine.

 

2. Konferencija sa aspekta rukovodioca agencije: mislim da su clanovi StratCom tima koji su prisustvovali konferenciji (Branka i Nikola) imali priliku da cuju dosta toga, ali i da nauce. Razgovaracu s njima na kolegijumu, proci cemo jos jednom kroz prezentacije i izlaganja. Ocekujem da se pojedine detalje iz predavanja i prezentacija primeniti u praksi, a da ce neke druge detalje (pre svega o online pozicioniranju) stalno imati na umu. p.s. Od agencija su na konferenciji, pored StratCom-a, bili prisutni jos samo McCann, Executive, Hochegger i Blumen. Ostalih - ni od korova. Verovatno svi sve znaju. Jos jedan znacajan aspekt: predstavnici nasih klijenata prisustvovali su konferenciji. Drago mi je da i firme poput Carnex-a ili Grada Panceva ulazu u profesionalni razvoj svojih menadzera za odnose s javnoscu.

 

3. Konferencija sa aspekta clana UO DSOJ: Konferencija je odrzana i sjajno organizovana i hvala Milosu, pre svega, na nadljudskom trudu da se zajednicka ideja i ostvari. Postoji orgoman prostor da naredna konferencija bude sadrzajno jaca od ove. Medjutim, da bismo znali sta treba pojacati, moramo prvo da realizujemo odredjenu aktivnost, dakle da imamo referentnu tacku sa kojom se mozemo porediti i pratiti napredak. O detaljima cu, ipak, najpre na narednom Upravnom odboru.

 

4. Konferencija sa aspekta blogera i coveka koji koristi online alate: fenomenalan prenos na Twitteru. Ekipi (Varagic, Gaga, Miloje, Blogowski) svaka cast!

 

5. Konferencija iz licnog ugla: 16. oktobra bio je mozda i jedan od najkonfuznijih dana u zivotu. Beskrajna radost (profesionalna) zbog konferencije, velika radost (licna) zbog rodjendana, veliko zadovoljstvo (i profesionalno i licno) zbog velikog broja dragih ljudi i kolega koje sam sreo mesali su se sa velikom zaloscu zbog dedine smrti. Zato mozda i nisam bio u elementu u punoj meri. No, moram priznati da me torta dobrano iznenadila (moracemo da dogovorimo da sledeca konferencija padne u vreme Milosevog rodjendana, da mu se revansiram :) ).

 

6. Konferencija iz ugla kolege i prijatelja: zaista sam uzivao u diskusijama sa profesorom Vilkoksom, Bozom, Gagom, Milojem, Marijom Janjusevic...I da, zao mi je sto prve veceri nisam mogao da budem tamo, da jos malo "zacinimo" tamburase.

 

Sve u svemu: konferencija je uspesno krenula. Samo njeno odrzavanje je pun pogodak. Organizacija - odlicna. Bice sigurno sadrzajnija i kompletnija sa aspekta inovacija i znanja naredne godine. Prisustvovacemo i aktivno ucestvovati u njenom kreiranju. To je sigurno. 

Генерална | Permalink | Komentari (20) | Trekbekovi (0)

Kriza, pa sta?

selak | 09 Oktobar, 2009 07:34

Ovih dana navrsava se godina od pocetka velike price o tzv. Svetskoj ekonomskoj krizi. Masovna otpustanja, egzistencijalni strah, kolektivna histerija i ostale pojave koje po pravilu prate neizvesnost ekonomskog kraha postale su realnost i u Srbiji.

 

Istina, motivi su, bar u nasoj miloj i napacenoj otadzbini, bili drugaciji. Iskreno receno, u onom "prvom talasu" krize kompanije su iskoristile globalno spinovanu pricu da se rese viskova zaposlenih i nepotrebnih ugovora.

 

Medjutim...

 

Prava kriza stugla je i u nase dvoriste. Ostavimo sad po strani to sto je drzava fakticki u bankrotu i sto iz kredita namirujemo plate(?!). Privreda pocinje ozbiljno da kolabira i to vidimo vrlo jasno. Tu lezi dugorocna steta koja se ne moze danas-za-sutra strategijama ispraviti. Nego, hajde da se osvrnemo na celu pricu iz ugla male firme, poput StratCom-a:

 

Stezanje kaisa prisutno je svuda. Svi klijenti su i dalje na okupu. Neki ugovori su malo smanjeni, ali OK, to prihvatamo kao realnost.

 

Stedimo kao sto smo stedeli i ranije. U nasem malom preduzecu se domacinski posluje, ali se nadje lufta i za strucno usavrsavanje zaposlenih, a, Boga mi, i za pokoji provod u kafani.

 

Krizu vidimo kao izazov. Samo oni koji znaju da rade konsultantski posao i oni koji mogu da se nametnu kao kvalitetni savetodavci zadrzavaju postojece i dobijaju nove poslove (paznja: govorim o poslovima, ne o "varijantama"). To nam odgovara. Planiramo i malo da se prosirimo, kao sto smo letos najavljivali.

 

Zasto se ne bojimo krize? Zato sto verujemo u sebe.

 

Ko god veruje u sebe i zna sta zna, a sta ne zna, moze samo da ide napred. Ima na tom putu razlicitih situacija, izazova, meandriranja, ali, ako je cilj jasan - on ce se, pre ili kasnije, ostvariti.

 

Glavu gore i ne dajte da vas sumorna situacija i sveprisutno neznanje i nesnalazenje demoralisu. Mi idemo napred. Haj`te i vi.

 

 

 

 

Генерална | Permalink | Komentari (12) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs