Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Zdravstvena "zaštita"

selak | 28 Oktobar, 2009 09:38

Priroda posla kojim se bavim takva je da sam i obučen i uvežban da kontrolišem svoje reakcije i obuzdavam bes. Međutim, jutrošnji događaji su me doslovno doveli do tačke ključanja.

 

Radi se, naravno, o srpskom poimanju sistema zdravstvene zaštite.

 

Odvedemo jutros moja gospoja i ja sina Mitu na kontrolu. Dođemo u DZ "Zvezdara" nešto pre 8 časova ujutro i zaputimo se sa urednim uputom kod ORL-a na rutinski pregled (da se potvrdi da je upala grla prošla). Ne lezi vraže...

 

Ispred čeka 7-8 ljudi. Zdravo, bolesno, sve izmešano. Najpre ne možemo da nađemo nikoga kome bismo ostavili knjižicu. Nakon nekoliko minuta čekanja ulazim u potpuno praznu ordinaciju, odakle me sestra izbacuje, uz reči "sačekajte, izaći ću ja ispred". Čekamo. Čekamo. Čekamo. Nakon 15 minuta sestra se pojavljuje i kaže: "Doktorka je na kolegijumu i ne znam kad će se vratiti. Čekajte". Knjižicu i uput, naravno, ne uzima. Odlazimo u drugu ordinaciju, u kojoj je lekarka koja je pre nedelju dana pregledala sina Mitu. Ponavlja se ista priča: "sačekajte ispred, izaći će neko". Vrata se zatvaraju. Naroda sve više i više. Niko ne ulazi. Stvara se već ozbiljna gužva. Nakon novih 10-tak minuta čekanja gospoja ulazi u ordinaciju i pita: "Hoće li neko primiti dete da ga pogleda?" Odgovor je: "Doktorka danas radi sa odraslima, sa decom radi načelnica koja je na kolegijumu i ne znamo kad će se vratiti. Čekajte." Gospoja pita: "Možemo li da predamo knjižicu?", na šta sledi odgovor: "Ne, ne možete ništa dok se doktorka ne vrati. Čekajte."

 

Ozbiljno iznervirani odustajemo od pregleda kod ORL-a i spuštamo se kod pedijatra. Gomila bolesne dece čeka sa roditeljima. Predajemo knjižicu i odlazimo da čekamo naš red (negde smo šesti-sedmi po redu, dakle imamo dobre šanse da u narednih sat-sat i po budemo primljeni). Ali avaj! U 9:30 počinje pauza. Kako ona traje svega pola sata, doktorka i sestra rešavaju da sebi daju malo produženi odmor i u 9:00 izlaze iz ordinacije i zaključavaju vrata. Odlazim nazad do šaltera da pitam šta se događa i dobijam odgovor: "Gužva je, znate. Teško da ćete danas stići na red do podneva".

 

Nakon sat i po potpuno besciljnog lomatanja odlazimo iz DZ "Zvezdara" neobavljena posla. Niti smo se pregledali kod ORL-a, niti smo se pregledali kod pedijatra. I kod jednog i kod drugog imali smo zakazano. No, to nije srž ove teme - indolentan odnos prema pacijentima jedna je od karakteristika našeg zdravstvenog sistema. Suštinsko pitanje je: zašto imamo obavezu da plaćamo doprinose za zdravstveno osiguranje kada naša prava ne možemo da iskoristimo?

 

Sledeći put, nadam se, pisaćemo o lepšim temama. Do tada, ostavljaćemo novac privatnicima (kod kojih idemo) i državi (kojoj moramo da dajemo novac da ne bismo bili kažnjeni). Ekonomija je jasna: kada dobijate ništa za malo uloženog novca, to je veoma skupa investicija. 

Генерална | Permalink | Komentari (30) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs