Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Kriza, pa sta?

selak | 09 Oktobar, 2009 07:34

Ovih dana navrsava se godina od pocetka velike price o tzv. Svetskoj ekonomskoj krizi. Masovna otpustanja, egzistencijalni strah, kolektivna histerija i ostale pojave koje po pravilu prate neizvesnost ekonomskog kraha postale su realnost i u Srbiji.

 

Istina, motivi su, bar u nasoj miloj i napacenoj otadzbini, bili drugaciji. Iskreno receno, u onom "prvom talasu" krize kompanije su iskoristile globalno spinovanu pricu da se rese viskova zaposlenih i nepotrebnih ugovora.

 

Medjutim...

 

Prava kriza stugla je i u nase dvoriste. Ostavimo sad po strani to sto je drzava fakticki u bankrotu i sto iz kredita namirujemo plate(?!). Privreda pocinje ozbiljno da kolabira i to vidimo vrlo jasno. Tu lezi dugorocna steta koja se ne moze danas-za-sutra strategijama ispraviti. Nego, hajde da se osvrnemo na celu pricu iz ugla male firme, poput StratCom-a:

 

Stezanje kaisa prisutno je svuda. Svi klijenti su i dalje na okupu. Neki ugovori su malo smanjeni, ali OK, to prihvatamo kao realnost.

 

Stedimo kao sto smo stedeli i ranije. U nasem malom preduzecu se domacinski posluje, ali se nadje lufta i za strucno usavrsavanje zaposlenih, a, Boga mi, i za pokoji provod u kafani.

 

Krizu vidimo kao izazov. Samo oni koji znaju da rade konsultantski posao i oni koji mogu da se nametnu kao kvalitetni savetodavci zadrzavaju postojece i dobijaju nove poslove (paznja: govorim o poslovima, ne o "varijantama"). To nam odgovara. Planiramo i malo da se prosirimo, kao sto smo letos najavljivali.

 

Zasto se ne bojimo krize? Zato sto verujemo u sebe.

 

Ko god veruje u sebe i zna sta zna, a sta ne zna, moze samo da ide napred. Ima na tom putu razlicitih situacija, izazova, meandriranja, ali, ako je cilj jasan - on ce se, pre ili kasnije, ostvariti.

 

Glavu gore i ne dajte da vas sumorna situacija i sveprisutno neznanje i nesnalazenje demoralisu. Mi idemo napred. Haj`te i vi.

 

 

 

 

 
Powered by blog.rs