Marko Selaković

Haj ho, haj ho, na posao idemooo...

Zemo, a sta drugo?!

Vizualizacija cilja - druga navika uspesnih ljudi!!!!
Kad znamo kuda treba da stignemo sva meandriranja, amplitude, radovi na putu se lakse podnose, kao neka vrsta neugodnosti tokom putovanja.... Svet je nasa predstava, dakle, ponekad je potrebno posluziti se tehnikom "doterivanja ogledala" jer situacija nikada nije toliko crna i beznadezna koliko se nama cini,u trenucima suzenja svesti. (izbor uvek postoji - prva navika uspesnih ljudi!)
Hvala ti sto svojim tekstovima ublazavas sivilo i apatiju oko nas!!!

Jedna od dobrih posledica ove krize je da je postalo ok biti "nemac".

Do prošle godine je bilo vrlo nekorektno nekome naplatiti penale, raskinuti ugovor ili, ne daj bože, tužiti ga.

Kriza nam je svima dala izgovor da počnemo da poslujemo bez previše emocija, baš kako posluju, gore spomenuti nemci.

isuvise lako zvuci iz fotelje u kojoj se sedi kao zaposleno lice (sto je ipak donekle, mora se priznati, u kategoriji luksuza) pozivati na posao, na 'always look on the bright side of life', na prkos necemu ipak pomalo jacem od nas. na stranu to da nije prvi put, na sranu i to da arod ovde generalno i nece bas mnogo da radi, na stranu da ce se i ovaj put presuti iz supljeg u prazno, na stranu da je optimizam i vera u rezultate sjajna stvar, ali recite nekom ko radi 40 sati nedeljno za minimalac, recite nekom ko 3 godine ne radi nista, recite nekom ko Zastavinom platom (da, i ja sam Kragujevcanka) hrani cetvoroclanu porodicu: kriza, pa sta?
ili to samo meni ovo ovako na prci pogled izgleda?

koliko gresaka :) ajd' da ispravim - dakle isti tekst, samo sa ispravkama:
isuvise lako zvuci iz fotelje u kojoj se sedi kao zaposleno lice (sto je ipak donekle, mora se priznati, u kategoriji luksuza) pozivati na posao, na 'always look on the bright side of life', na prkos necemu ipak pomalo jacem od nas. na stranu to da nije prvi put da smo u krizi (iz koje realno u poslednjih par decenija ne znam ni kad smo izasli?), na stranu i to da narod ovde generalno i nece bas mnogo da radi, na stranu da ce se i ovaj put presuti iz supljeg u prazno, na stranu da je optimizam i vera u rezultate rada sjajna stvar, ali recite nekom ko radi 40 sati nedeljno za minimalac, recite nekom ko 3 godine ne radi nista (jer nema posao koji uporno trazi), recite nekom ko Zastavinom platom (da, i ja sam Kragujevcanka) hrani cetvoroclanu porodicu: kriza, pa sta?
ili to samo meni ovo ovako na prvi pogled izgleda?

Vidis, upravo si podvukla neke vazne tacke koje traze pojasnjenja:

1. Narod generalno i nece bas mnogo da radi - u tome je problem. Mislis li da nema posla za one koji zele da rade? Ima, ima, ali nisu svi poslovi adekvatno placeni i nisu svi poslovi u struci. Ali, posao mora da se trazi, nece posao naci radnika.

2. Govorim iz ugla sopstvene firme (dakle, ne iz fotelje zaposlenog), osvrcuci se usput na kolektivnu kuknjavu onih koji imaju. Ne govorim o onima koji nemaju - to je sasvim druga tema. Ipak, i njih mozemo segmentirati u dve grupe: oni koji nemaju jer se ne snalaze ili ne zele da rade, i oni koji nemaju jer nemaju mogucnosti da rade. Slozicemo se, cini mi se, da ovih drugih ima manje nego onih prvih.

da, ali ih ima. i ja sam svedok mnogo takvih prica. samo u mojoj porodici i najuzoj failiji imam nekoliko takvih primera. i to su ljudi koji su radili za ogromne plate, bili direktori i sl (i to smao zbog strucnosti, i ni zbog cega drugog, a podatak koji tome govori u prilog je da su kao ds-ovci - u vreme slobodana milosevica bili na tim visokim pozicijama).. i iskreno - da li je izlaz za takve ljude da rade posao van struke za 15,16 hiljada? ja ne mislim da je to mala para, daleko od toga, ali, naspram toga da oni nece raditi posao koji vole, da je to daleko ispod nivoa koji su nekada imali, da je to protivno gomili principa koji su pola vek gradili - da li je vredno?
isuvise je ovo kompleksna prica da bi se mogla u par komentara razmotriti u celini, kao takva. mislim...ja zavrsavam fakultet za godinu, godinu i po dana, i cvrsto verujem da cu naci posao u svojoj struci i da ce on za neko vreme, kad se malo uhodam biti dobro placen - ali to mogu ja koja imam 20 i neku godinu, koja sam jos uvek puna entuzijazma, koja sam na pocetku karijere...ali neko, kome je ostalo par godina do penzije, da trpi da mu tamo neko sa tri puta manje skole i iskustva bude sef, samo zato sto je sin tog i tog - ne vredi nicije dostajnstvo 15 hiljada. pri tome jos cvrsce stojim.

no, u svakom lsucaju, dobro je da ima i onih koje kriza ne pogadja, kao takva. :)

Sve sto si navela stoji, tu nema nikakve dileme. Isto tako stoji da je citava prica o "zrtvama tranzicije" isuvise kompleksna da bi se mogla odmotati u par postova.

bla truć...

kako beše?
ako smo svi "menadžeri", a najšire gledano - jesmo(u porodici, na poslu, u školi...gdegod..), posao menadžera upravo jeste žongliranje problemima u kriznim situacijama. Kad je najteže mora najbolje, kad nešto smrdi - uzmi to stavi na sto i pitaj "šta to smrdi?" Kukanje, jadikovanje i konstatovanje problema neće ugasiti požar. "IMAM IDEJU!" mora da bude konstanta. Jedino što je bitno je da volja bude jaka i da se istraje u nameri da se napreduje i prevazilazi svaki problem bez obzira na oblik i obim. Svakom je svoj problem najveći, ali samo pristup problemu - a ne bežanje od njega - je univerzalni princip u rešavanju istog.

I have gone through your post and came to know about a crisis. But I got only minimal information about it. I got interested to know more about this. Could you please update these details as soon as possible? Thank you.