Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Struka sutra (bez osvrta na juce i danas)

selak | 17 Novembar, 2008 11:29

Motivisan činjenicom da pregovori sa klijentima oko budžeta za 2009. godinu više liče na hladnoratovske diskusije o nuklearnom naoružanju, nego li na razgovor o adekvatnom odnosu ciljeva, obima usluga, kvaliteta usluga i cene, počeh da razmišljam o tome kako će u 2009. godini izgledati razvoj struke odnosa s javnošću i kako će globalni tokovi uticati na lokalne prilike...

 

Sigurno je, i nepobitno, da će predstojeća godina biti teška. Ne samo za agencije i menadžere za odnose s javnošću. Biće teška za sve u tercijarnim i kvaternernim privrednim granama. Zašto?

 

Svaka budžetska "seča" kreće od onoga što ne ugrožava direktan proces sticanja profita, dakle proizvodnje i prodaje.Čim se ti troškovi (viškovi radne snage, administracija) srežu, prelazi se na sledeću fazu - rezanje outsource-a i sistema podrške proizvodnji i prodaji. Tu će, dakle u drugom talasu, udar pretrpeti stručnjaci za odnose s javnošću.

 

Većina kompanija će se gotovo sigurno odlučiti da razvija sopstvene resurse, što implicira da očekujem da će obim angažovanja spoljnih konsultanata (agencija i freelancer-a) za direktnu realizaciju poslova odnosa s javnošću opasti, dok će porasti potražnja za edukacijom (napominjem: sve ovo odnosi se na privatni sektor, ne na budžetske korisnike - tu ipak važe druge uzanse, iako će i tu biti drastičnih redukacija). 

 

Sve ovo ne mora nužno da bude loše: pojedine agencije će se profilisati na tržištu i dobiti užu specijalizaciju (edukacija, planiranje, šta god), pojedine agencije će jednostavno prestati da postoje, i sve to zajedno vodi prema kanalisanju tržišnih tokova, što je, bez obrzira na pomanjkanje resursa sutra, veoma dobro za prekosutra. Međutim, koja opasnost vreba iza ćoška?

Instant-menadžera za odnose s javnošću je, ma kakva edukacija bila i ma koliko neko bio talentovan, nemoguće napraviti. Potrebna je praksa, praksa, praksa. Dakle, moguće je da će prevelika ambicija i previsoko postavljeni ciljevi od strane pretpostavljenih, uz očekivanje da edukacija odmah i ultimativno vrati uloženo, dovesti do kolizije pomenutih očekivanja i realnih mogućnosti, što će nastaviti proces stvaranja negativne reputacije struke, ovog puta kod veoma značajne interesne grupe - dakle poslodavaca i donosilaca odluka. Ukoliko se takva situacija dogodi, neće samo sutrašnjica biti teška - biće teško i napeto i prekosutra, i nakosutra, i još neko vreme posle toga. 

 

Dakle, imam utisak da nam sutrašnjica nije baš blistava. Možda ovo depresivno vreme ima uticaja na moj način zaključivanja, ali zaista mislim da će 2009. godina biti najteža za menadžere za odnose s javnošću od momenta etabliranja ove profesije kao prepoznatog i ozbiljnog zanimanja u zemlji Srbiji. 

Nadam se da nisam u pravu i radujem se svakom vašem doprinosu ovoj diskusiji. 

 
Powered by blog.rs