Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Novogodišnje želje

selak | 30 Decembar, 2008 15:17

Sebi i svim čitaocima ovog bloga želim:

Više vremena za sebe,

Više vremena za one koje volimo, jer višak ljubavi nosimo u sebi,

Više snage, da prebrodimo i one ne tako lepe trenutke,

Više trezvenosti, da prihvatimo i ono što nam se na prvi pogled čini nemogućim, 

Više hrabrosti, da pomeramo granice,

Više dečjih osmeha. 

 

Takođe želim i:

Manje negativnih reči i misli, pošto i jedne i druge umeju da bole,

Manje jurnjave za poslom po cenu životnih stvari,

Manje savijanja glave i podmetanja kičme,

Manje sujete i maski, da se pokažemo jedni drugima otvoreno i iskreno, 

Manje stresa, jer nam tera osmeh sa lica, 

Manje neznanja, jer nam jedino svesno neznanje može usporiti razvoj i rast.

 

Predstojeće trenutke maksimalno posvetite onima koje volite. Sve prolazi, pojavljuje se i nestaje. Iza nas ostaju naša deca i naša dela. Ostalo je manje važno.

 

Sve najlepše i srećni božićni i novogodišnji praznici!!!

Upravljanje glasinama - komunikacijski alat ili zavaravanje?

selak | 26 Decembar, 2008 22:07

Često se u domenu odnosa s eksternim javnostima govori o značaju spinovanja javnog mnjenja. Gotovo je nepisano pravilo da se spin daje preko medija kao intermedijara. Ovde bih voleo da postavim nešto drugačiju tezu: u pojedinim kompleksnim projektima (odnosi sa lokalnom zajednicom, lični PR, uvođenje robne marke - tržišne komunikacije) znatno snažniji spin može se dobiti direktnim i strateški osmišljenim upravljanjem glasinama. Dosadašnja lična profesionalna praksa to potvrđuje.

 

Koja je tajna moći glasina koje se prenose bez direktne medijske podrške?

1. Ne postoji mehanizam kritičkog sagledavanja istih na nivou na kojem postoji kada se radi o spinovanju putem medija (pa makar to bila i taktika "kuvanja žabe", koja se kod nas vrlo često viđa)

2.  Ne postoji objektivno proverljivi izvor koji će informaciju verifikovati kao tačnu ili odbaciti kao netačnu. Ukoliko se prva glasina ispostavi tačnom, verovatnoća prihvatanja sledeće, plasirane iz istog izvora, je orgomna

3.  Za razliku od medija, gde se od najvećeg broja konkurenata može očekivati da igraju na nivou komunikacijske strategije, kod glasina to najčešće nije slučaj. Dakle, u utakmicu u startu ulazite sa prednošću od 1:0 :)

 

Glasina nije isto što i klasičan buzz, mada ima dosta sličnosti. Osnovna razlika je u tome što klasičan buzz ne trpi modifikacije, dok glasina može varirati. Tu se krije i vodeća opasnost - stvar se ponekad otrgne kontroli, a glasina može da doživi takvu varijaciju da umesto stvaranja prednosti praktično postane pretnja. Otuda je ključno startnu informaciju dobro uobličiti i ograničiti njen potencijal variranja.

 

Druga bitna razlika je što se buzz spinovanje obično vrši uz stimulaciju prenosilaca buzz informacije (bilo poklon-paketima, bilo nagradnim igrama, čime god...jedna internacionalna FMCG kompanija ovo maestralno igra). Kod klasičnih glasina, pre svega u pozicioniranju u lokalnoj zajednici, nema direktne stimulacije, već informacija kreće kao "vest-u-poverenju-i-iz-prve-ruke".

 

Uzgred, glasina ne sme u sebi da sadrži neistine. U protivnom, ona predstavlja klasičan bumerang. Radi se, dakle, o dobro upakovanoj i atraktivno oblikovanoj istini. 

 

Da rezimiramo:

 

1. Glasine jesu važan alat za upravljanje reputacijom kompanije ili pojedinca  

2. Upravljanje glasinama, kada priroda projekta to zahteva, treba da bude integralni deo komunikacijske strategije

3. Glasine ne predstavljaju neistine, već oblikovanu istinu

4. Vrlo je važno da se prvi krug prenosilaca glasina oblikuje tako da u startu daje dodatnu relevatnost i kredibilitet informaciji

5. Kao "emiter" se po pravilu koristi treće lice

6. Glasina i buzz imaju sličnosti, ali i razlike 

7. Još uvek ne postoji alat koji bi omogućio izolovano merenje efekata glasina u npr. pozicioniranju jedne kompanije u lokalnoj zajednici

8. Nemoguće je potpuno ukalupiti glasine, ali je moguće pratiti i kontrolisati njihov pravac i intenzitet, kao i način širenja. 

 

Bez obzira na sve pro et contra ovakvom pristupu, neću se libiti da ga i dalje koristim. Dokle god on ne predstavlja obmanu ili širenje neistina. Sjajan alat i sjajan potencijal. Posebno u "da-ti-kažem" sistemu koji je na ovim prostorima i te kako prisutan.

 

Koristite li vi ovaj alat ili pak smatrate da se glasine ne mogu "ukalupiti"? 

 

 

 

 

Granice radoznalosti

selak | 13 Decembar, 2008 20:46

Današnja prepiska sa jednom koleginicom podstakla me je da sa vama podelim svoju dilemu: da li je radoznalost u ovom poslu poželjna ili nepoželjna osobina i gde je granica profesionalno korektne radoznalosti?

 

Naime, logično je da se principi rada klijenta i njegova organizacija poslovanja moraju upoznati. Neretko kažem da su savetnici za odnose s javnošću kao advokati: moraju znati sve jake i slabe tačke organizacije koju savetuju, kako bi izabrali odgovarajuće strategije za korigovanje nedostataka (naravno, onih koji se daju korigovati lepezom komunikacijskih aktivnosti) i prevenciju potencijalno kriznih situacija. Ako iskrenog odnosa nema - ne može se garantovati da će strategija da ostvari željeni rezultat.

 

Drugo pitanje je što nemali broj koleginica i kolega nema direktan pristup top menadžmentu i što ne može niti da saznaje informacije iz prve ruke, niti da obezbedi kratko reakciono vreme u situacijama koje zahtevaju urgentan odgovor. Dosadašnje iskustvo pokazalo mi je da su krizne situacije izbijale jedino tamo gde nije postojao otvoren odnos po pitanju stanja stvari unutar sistema, ili tamo gde se komunikacija sa donosiocima odluka vodila preko "druge ruke". Dakle, ako imate direktan uvid u poslovnu strategiju i njene dobre i loše strane - možete oblikovati i komunikacijsku strategiju na adekvatan način (ne treba smetnuti s uma da je krajnji cilj komunikacijskih aktivnosti ostvarenje odredjenih poslovnih ciljeva kompanije/sistema).

 

Sa druge strane, dobar deo kolega postavlja se u poziciju pukog izvršioca, odnosno "vernog sluge" top menadžera. Takav pristup, naravno, implicira da se informacije selektivno i dozirano serviraju, kao i da ne postoji jasan uvid u slabosti sistema. Nemanje pravovremenih i valjanih informacija u urgentnim i kriznim situacijama obično ima katastrofalne implikacije po reputaciju kompanije. Odakle, ako se sve ovo zna, onda potreba za takvim pristupom?

1. Mnogi poslodavci i dalje stoje na poziciji da je PR = Prava Riba, i ništa više od toga. Njihova stvar, svako politiku svoje organizacije koncipira na sopstveni način. Nekorišćenje svih mogućnosti koje odnosi s javnošću pružaju jesu problem za našu branšu, ali su i mnogo veći problem za same poslodavce.

2. Mnoge kolege idu principom "lakše konju bez samara" i ne žele da preuzimaju odgovornost, što uključuje i pridržavanje sledećih načela: "ne pitaj ništa ako ne moraš" i "ne odgovaraj na pitanja koja ti nisu postavljena". Iako nema njihove formalne (i suštinske) odgovornosti za neuspeh tako postavljenih komunikacijskih strategija, postavlja se pitanje njihove etičke odgovornosti - da li je profesionalno odgovorno imati takav pristup prema klijentu ili top menadžmentu?

3. Traženje neprijatne informacije od strane menadžera za odnose s javnošću često se interno smatra smrtnim grehom. Dakle, pitanje koje se postavlja je: koja je granica u postavljanju "nezgodnih pitanja" unutar kuće i da li ta granica uopšte treba da postoji? Naravno, ako imamo u vidu i etički kodeks i obavezu čuvanja poslovne tajne i poverljivih informacija, očigledno je da doza bojazni postoji. Pitam se zašto...

 

Živo me zanima vaše viđenje ovih problemskih pitanja i radujem se diskusiji koja će, uveren sam, uslediti. 

Pogled u budućnost #2

selak | 03 Decembar, 2008 15:21

Imajući u vidu da je prethodni tekst o okruglom stolu "Odnosi s javnošću u Srbiji - pogled u budućnost" podstakao određeni broj koleginica i kolega na dalju diskusiju, a imajući u vidu i dato obećanje da ću (čim iznađem vremena) dati detaljniji prikaz istog, evo me - održavam obećanje.

 

Najpre, panelisti na okruglom stolu bili su:

 

U ime organizatora istraživanja: Tamara Vlastelica - Bakić 

U ime javnog i neprofitnog sektora: Nebojša Milenković

U ime naučnih i obrazovnih institucija : Galjina Ognjanov

U ime korporativnog sektora: Andrea Brbaklić

U ime agencija za odnose s javnošću: Marko Selaković

 

Globalni zaključak po pitanju rezultata glasi: ne treba se samozavaravati rezultatima istraživanja, pošto je objektivno stanje struke manje dobro nego što to istraživanje govori. Naime, referentni uzorak uzet je iz kruga poznatog DSOJ i nije obuhvatio masu zaposlenih u odnosima s javnošću u manjim firmama, ustanovama (indirektnim budžetskim korisnicima i javnim preduzećima), kao i iz centralne Srbije. Uzgred, siguran sam da bi istraživanje na većem i pažljivo stratifikovanom uzorku ukazalo na mnoge druge značajne pojave, ali je i ovakvo istraživanje indikativno.

 

Rezultate samog istraživanja neću komentarisati - na sajtu www.pr.org.rs objavljeno je kompetno istraživanje, pa neka svako ko želi dođe do svojih zaključaka i neka ih prosledi DSOJ - svakako će biti od koristi.

 

Koji su osnovni zaključci?

Sa aspekta javnog i neprofitnog sektora: postoji iskrivljena percepcija nevladinog sektora i bilo bi uputno da DSOJ inicira kampanju promene imidža nevladinih organizacija u javnosti Srbije. Kada govorimo o javnom sektoru, interesantno je da ne postoji koordinacija između menadžera za odnose s javnošću u različitim telima Vlade, i bilo bi dobro da strukovano udruženje pokrene inicijativu za održavanje mesečnih koordinativnih sastanaka. Pitanje plata u javnom sektoru ponovo je otvoreno, ali nije ponuđeno nikakvo konkretno rešenje za ovaj problem.

 

Sa aspekta korporativnog sektora: potrebno je ojačati komunikaciju, realizovati što više okruglih stolova i edukativnih kampanja. Takođe, regionalno povezivanje uz isticanje primera iz prakse iz okruženja može doneti dobrobit u prevazilaženju očiglednih razlika u percepciji struke od strane zaposlenih u kompanijama i zaposlenih u agencijama.

 

Sa aspekta obrazovno-naučnih institucija: saradnja sa Univerzitetima je uspostavljena i treba je dalje proširivati kroz učešće inostranih predavača i uključivanje studenata u obavljanje stručne prakse u kompanijama i agencijama. Takođe, potrebno je razmotriti mogućnosti za pokretanje pitanja akreditacije.  Organizovana kampanja na temu promocije komunikacija koristila bi unapređenju ovog dela struke.

 

Sa aspekta agencija: svega 14% agencija učestvuje u kreiranju ciljeva, što ukazuje na potrebu jačanja strateške funkcije agencija za odnose s javnošću. Top menadžeri ne prepoznaju sve mogućnosti odnosa s javnošću, za šta deo krivice snose i same agencije, koje rado prihvataju i puke operativne poslove. Formiranjem sekcije PR agencija u okviru DSOJ mnogi problemi (fluktuacija zaposlenih, damping cena, "200g pr-a za poneti) dobili bi svoj prostor za repavanje. Potrebno je i proširiti ovlašćenja Suda časti, ali i stvoriti prostor za jaču interakciju zaposlenih u kompanijama i agencijama, kako bi se razlike u percepciji struke postepeno smanjivale. 

 

Ostale učesnice u diskusiji (Milica Ličina, Selena Pješivac, Nataša Pavlović-Bujas, Gordana Begović, Aleksandra Savić, Branislava Kostić, Snežana Luković, Jasmina Bukvić - zanimljivo, nijedan muškarac - stid, šta li?) ukazale su i na:

- značaj edukacije, uz stvaranje mogućnosti da se kroz neformalna druženja vrši i razmena iskustava i dobre prakse

- potrebu da se posvetimo institucionalizaciji struke odnosa s javnošću (ovaj problem ne pogađa endemski Srbiju, jedna od tema ovogodišnje EUPRERA-e je bila upravo i ova oblast)

- potrebu za popisom agencija koje kao svoju osnovnu delatnost imaju konsalting i menadžment poslove (u šta se, logično, ubrajaju i odnosi s javnošću), kako bi se tačno napravila razlika u odnosu na marketing/advertising agencije

- potrebu za kvantifikovanjem učinka menadžera za odnose s javnošću (stvoriti mehanizme da se menadžmentu dokaže na koji način odnosi s javnošću doprinose napretku kompanije i ostvarenju profita)

- potrebu za uvođenjem odnosa s javnošću na nivou osnovnih akademskih studija

- značaj saradnje javnog i privatnog sektora u ovoj oblasti

- neophodnost povećanja vidljivosti DSOJ, njegovih ciljeva i aktivnosti, kao i struke u celini, u široj javnosti. 

 

Iz ove "šume ideja", siguran sam, mogu proizaći izuzetno jasne smernice za dalji rad DSOJ. U ovom momentu sigurno nije moguće realizovati sve ovde navedene ideje, ali dobar deo izloženih preporuka je i te kako izvodljiv.

 

Napomena: očekujemo da UO donese zvanične zaključke sa okruglog stola, tako da ne bih žurio u oceni prioriteta i dinamike. Za mene, lično, pitanje od apsolutnog prioriteta je povećanje vidljivosti DSOJ u široj javnosti i smatram da na tome hitno treba raditi. 

 

E sada: šta biste ovom spisku ideja dodali/oduzeli, kakva su vam razmišljanja o struci iz ove perspektive i kako vidite prioritete za rad DSOJ u narednom periodu? 

 

 

Pogled u budućnost

selak | 02 Decembar, 2008 15:50

Maločas pristigoh sa danas održanog okruglog stola u organizaciji DSOJ "Odnosi s javnošću u Srbiji - pogled u budućnost" i moram da iznesem nekoliko zapažanja.

 

Najpre, više od 60 učesnika prisustvovalo je okruglom stolu, a, osim panelista, još 15-tak prisutnih učestvovalo je u diskusiji. Takav odziv je pokazatelj da postoji "kritična masa" onih koji žele da aktivno rade na unapređenju stanja struke i koji se ne boje da javno iznesu svoj stav.

 

Mogli su se čuti mnogobrojni konstruktivni predlozi, iako je istraživanje (zbog svog uzorka) pre svega indikativno, a ne referentno. Ipak, i takvo istraživanje pokazalo je značajne razlike u percepciji odnosa s javnošću u korporativnom sektoru i u agencijama, ali i podstaklo mnoge na razmišljanje.

 

Takođe, dopalo mi se što se na okruglom stolu nismo posipali pepelom i što se nije pričalo kako smo svi mi (i struka, i DSOJ, i mi sami) bajni i sjajni, već su adresovani jasni problemi i osvetljeni pravci njihovog rešavanja.

 

Činjenica je da su DSOJ potrebne smernice za dalje delovanje. Mislim da je ovaj okrugli sto, bar u tom pogledu, dao prilicno vidljiv put. Dakle, osnaživanje vidljivosti struke, više interakcije, više edukacije i specijalizovani rad po delatnostima. 

 

U očekivanju zaključaka, koje ću takođe rado ovde iskomentarisati, voleo bih da i iz vašeg ugla čujem mišljenje o tome kako stoji struka u Srbiji i kako vidite ovaj okrugli sto i inicijativu DSOJ u celini. 

 

 

 
Powered by blog.rs