Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Pogled u budućnost #2

selak | 03 Decembar, 2008 15:21

Imajući u vidu da je prethodni tekst o okruglom stolu "Odnosi s javnošću u Srbiji - pogled u budućnost" podstakao određeni broj koleginica i kolega na dalju diskusiju, a imajući u vidu i dato obećanje da ću (čim iznađem vremena) dati detaljniji prikaz istog, evo me - održavam obećanje.

 

Najpre, panelisti na okruglom stolu bili su:

 

U ime organizatora istraživanja: Tamara Vlastelica - Bakić 

U ime javnog i neprofitnog sektora: Nebojša Milenković

U ime naučnih i obrazovnih institucija : Galjina Ognjanov

U ime korporativnog sektora: Andrea Brbaklić

U ime agencija za odnose s javnošću: Marko Selaković

 

Globalni zaključak po pitanju rezultata glasi: ne treba se samozavaravati rezultatima istraživanja, pošto je objektivno stanje struke manje dobro nego što to istraživanje govori. Naime, referentni uzorak uzet je iz kruga poznatog DSOJ i nije obuhvatio masu zaposlenih u odnosima s javnošću u manjim firmama, ustanovama (indirektnim budžetskim korisnicima i javnim preduzećima), kao i iz centralne Srbije. Uzgred, siguran sam da bi istraživanje na većem i pažljivo stratifikovanom uzorku ukazalo na mnoge druge značajne pojave, ali je i ovakvo istraživanje indikativno.

 

Rezultate samog istraživanja neću komentarisati - na sajtu www.pr.org.rs objavljeno je kompetno istraživanje, pa neka svako ko želi dođe do svojih zaključaka i neka ih prosledi DSOJ - svakako će biti od koristi.

 

Koji su osnovni zaključci?

Sa aspekta javnog i neprofitnog sektora: postoji iskrivljena percepcija nevladinog sektora i bilo bi uputno da DSOJ inicira kampanju promene imidža nevladinih organizacija u javnosti Srbije. Kada govorimo o javnom sektoru, interesantno je da ne postoji koordinacija između menadžera za odnose s javnošću u različitim telima Vlade, i bilo bi dobro da strukovano udruženje pokrene inicijativu za održavanje mesečnih koordinativnih sastanaka. Pitanje plata u javnom sektoru ponovo je otvoreno, ali nije ponuđeno nikakvo konkretno rešenje za ovaj problem.

 

Sa aspekta korporativnog sektora: potrebno je ojačati komunikaciju, realizovati što više okruglih stolova i edukativnih kampanja. Takođe, regionalno povezivanje uz isticanje primera iz prakse iz okruženja može doneti dobrobit u prevazilaženju očiglednih razlika u percepciji struke od strane zaposlenih u kompanijama i zaposlenih u agencijama.

 

Sa aspekta obrazovno-naučnih institucija: saradnja sa Univerzitetima je uspostavljena i treba je dalje proširivati kroz učešće inostranih predavača i uključivanje studenata u obavljanje stručne prakse u kompanijama i agencijama. Takođe, potrebno je razmotriti mogućnosti za pokretanje pitanja akreditacije.  Organizovana kampanja na temu promocije komunikacija koristila bi unapređenju ovog dela struke.

 

Sa aspekta agencija: svega 14% agencija učestvuje u kreiranju ciljeva, što ukazuje na potrebu jačanja strateške funkcije agencija za odnose s javnošću. Top menadžeri ne prepoznaju sve mogućnosti odnosa s javnošću, za šta deo krivice snose i same agencije, koje rado prihvataju i puke operativne poslove. Formiranjem sekcije PR agencija u okviru DSOJ mnogi problemi (fluktuacija zaposlenih, damping cena, "200g pr-a za poneti) dobili bi svoj prostor za repavanje. Potrebno je i proširiti ovlašćenja Suda časti, ali i stvoriti prostor za jaču interakciju zaposlenih u kompanijama i agencijama, kako bi se razlike u percepciji struke postepeno smanjivale. 

 

Ostale učesnice u diskusiji (Milica Ličina, Selena Pješivac, Nataša Pavlović-Bujas, Gordana Begović, Aleksandra Savić, Branislava Kostić, Snežana Luković, Jasmina Bukvić - zanimljivo, nijedan muškarac - stid, šta li?) ukazale su i na:

- značaj edukacije, uz stvaranje mogućnosti da se kroz neformalna druženja vrši i razmena iskustava i dobre prakse

- potrebu da se posvetimo institucionalizaciji struke odnosa s javnošću (ovaj problem ne pogađa endemski Srbiju, jedna od tema ovogodišnje EUPRERA-e je bila upravo i ova oblast)

- potrebu za popisom agencija koje kao svoju osnovnu delatnost imaju konsalting i menadžment poslove (u šta se, logično, ubrajaju i odnosi s javnošću), kako bi se tačno napravila razlika u odnosu na marketing/advertising agencije

- potrebu za kvantifikovanjem učinka menadžera za odnose s javnošću (stvoriti mehanizme da se menadžmentu dokaže na koji način odnosi s javnošću doprinose napretku kompanije i ostvarenju profita)

- potrebu za uvođenjem odnosa s javnošću na nivou osnovnih akademskih studija

- značaj saradnje javnog i privatnog sektora u ovoj oblasti

- neophodnost povećanja vidljivosti DSOJ, njegovih ciljeva i aktivnosti, kao i struke u celini, u široj javnosti. 

 

Iz ove "šume ideja", siguran sam, mogu proizaći izuzetno jasne smernice za dalji rad DSOJ. U ovom momentu sigurno nije moguće realizovati sve ovde navedene ideje, ali dobar deo izloženih preporuka je i te kako izvodljiv.

 

Napomena: očekujemo da UO donese zvanične zaključke sa okruglog stola, tako da ne bih žurio u oceni prioriteta i dinamike. Za mene, lično, pitanje od apsolutnog prioriteta je povećanje vidljivosti DSOJ u široj javnosti i smatram da na tome hitno treba raditi. 

 

E sada: šta biste ovom spisku ideja dodali/oduzeli, kakva su vam razmišljanja o struci iz ove perspektive i kako vidite prioritete za rad DSOJ u narednom periodu? 

 

 

Komentari

a zašto ostali ćute?

Milica Ličina | 04/12/2008, 13:36

Dragi kolega,
Još jednom pohvaljujem tvoje aktivnosti na blogu, iako to nema veze sa temom. Jednostavno, bitno je da neko iznosi svoje mišljenje, i da je otvoren za komentare drugih...

Nego... napisao si u prethodnom postu da je, osim panelista, još 15-tak prisutnih učestvovalo je u diskusiji, te da postoji kritična masa. Misliš li da je to dovoljno? Da li je moguće da ostali nisu imali šta da kažu? Da li je njihov utisak da je PR Struka odlična i nema potrebe da se dalje unapređuje? Ovo je više retoričko pitanje, nemoj misliti da je upućeno tebi lično. VIše je tema za beku narednu diskusiju....

M.

Marko Selaković | 04/12/2008, 23:03

Koleginice, hvala za pohvale, nadam se da ćemo nastaviti ovako.

Po pitanju tvog retorskog pitanja, evo kontraugla gledanja: ako u sred radnog dana dođe 60 ljudi u Bg-u da razmatra pitanja struke, to je OK cifra. Pouzdano znam još par desetina onih koji su želeli, ali nisu mogli da dođu. Takođe, ne treba zaboraviti da su prisustvovali u većini ljudi koji imaju moć donošenja odluka i kreiranja politika, što njihov uticaj čini i nešto većim nego što se na prvi pogled može zaključiti.

Da rezimiram: kritična masa za sistemsku i korenitu promenu - svakako ne, ali kritična masa za pokretanje promena - svakako da.

Da bi se okupila kriticna masa...

Miloje Sekulic | 05/12/2008, 11:26

... molim da se ovakvi skupovi ubuduce organizuju kasnije, bar posle 15 casova.

Klijenti nemaju, i ne treba da imaju, razumavanje za prepodnevna resavanja problema struke.

M.

Marko Selaković | 08/12/2008, 15:26

Mioje, saglasan.

posto je ovaj okrugli sto vecinom bio prazna prica... evo jednog konkretnog primera

neko-ko-zna-i-ozbiljno-se-bavi-ovim-poslom | 18/12/2008, 15:26

Posto je ovaj okrugli sto vecinom bio prazna prica, sto mnogi i potvrdjuju, evo jednog konkretnog primera, pa ukoliko zelite mozete ga staviti i kao poseban post kako bi mogli da odvojite komentare... moj mali doprinos... :-)

Evo da se slucajno ne pomisli da samo pricam, da samo isticem negativno u srpskom "PR" svetu i da ne zelim da uradim nesto konstruktivno... evo malo besplatne edukacije za one koji zele da cuju kako moze bolje od uobicajnog proseka...

Dakle, kratko bih prikazao razliku izmedju necega sto bi najlakse bilo nazvati linearno komuniciranje i komuniciranja u slojevima, i sve to na jednom aktuelnom primeru - (uobicajnoj) akciji NBS povlacenja starih novcanica iz opticaja i komunikaciji koja ide uz to.

situacija je ovakva, NBS kao deo svog uobicajnog posla mora da povuce ostecene novcanice iz prometa i to "svi" znaju i uobicajna je stvar koja se desava sa vremena na vreme. Naravno, u NBS se neko (valjda) bavi i komunikacijama, pa je (hvala Bogu) shvaceno da bi bilo kakva pojava sveze stampanih novcanica (koje bi zamenjivale stare) medju gradjanima moglo izazvati podsecanje na inflatorno stampanje novca iz 90-ih i dalje izazvati (blagu) paniku. A to naravno nije dobro...

I sta NBS radi? Pre nego sto uopste pocne povlacenje i zamenu novcanica pusta u medije informaciju da to radi zato sto je to uobicajan posao, zato sto moraju da se zamene stare novcanice posto je XY % novcanica u opticaju osteceno i slicno... Usput dodato je i da je kupljena nova masina za pregled i odvajanje novcanica koja je kostala XYZ eura.

Odlicno, proativan potez. Svaka PR agencija i PR strucnjak u Srbiji bi vam to preporucio. Izvrsno. Ili ipak nije?

Hm, kada posmatramo rezultat koji je ovakva informacija napravila ne mozemo a da ne primetimo da je izmedju ostalog izazvala i efekat "Ovo nam pricaju zato sto bas to rade, pa da nas ubede u suprotno... Fali im para za penzije i ostalo (vidis kako kukaju o budzetu i slicnom), pa im je najlakse da stampaju koliko im treba..." Veliki broj javnosti (sto predstavlja veliku vecinu svih gradjana) generalno gledano ne veruje vladinim institucijama, vladi, politicarima, medijima... i normalno je da, nakon svih lazi koje su im (najcesce putem medija) servirane, jednostavno misle da je ovo jos jedna takva laz. Misle da ostecenih novcanica i nema bas tako mnogo (ne srecu se mnogo sa njima) i da bilo kakav takav trosak (stampanje novih novcanica) u ovo doba nije bas tako neophodan. A plus sto je u sred ove krize kupljena ta skupa masina i sigurno se (razmisljajuci u svetlu svih tekucih afera) i tu neko "ugradio"...

Dakle, linearno komuniciranje (makar ono bilo i proativno) u ovom slucaju nije najbolje resenje. Mozda je bolje od nekomuniciranja, od loseg i reaktivnog komuniciranje, ali nije nakbolje moguce. Mala digresija, da ne budem pogresno shvacen, svaka cast NBS i tome sto su ipak nesto komunicirali i sto su to uradili proaktivno, ali hajde da vidimo da li moze bolje od ovoga i da li mozemo da naucimo nesto iz ovog primera...

Da probamo ovako, sta ako se identifikuje neka treca strana (neki strucnjak, udruzenje, medij...) koja pokrene pricu o tome kako ima dosta ostecenih novcanica u opticaju i kako je lose to sto NBS ne radi nista po tom pitanju. Ako vec zelimo da koristimo medije za ovu komunikaciju, izabere se i iskoristi neki od medija koji i ovako stalno napadaju vladu i vladine institucije i plasira ovo misljenje. Naravno, posto je ovo negativna vest ona dobije mnogo veci medijski prostor i nasi ljudi na nju mnogo aktivnije reaguju.

Dakle, ljudi sada sve vise i vise pocinju da u svakodnevnom zivotu primecuju ostecene novcanice i stvarno pomisle da tu ima problem. Kada se misljenje javnosti poveca do potrebnog nivoa (ali ne previse, toliko da predje iz negodovanja u nesto vise od toga) aktivira se zvanicna komunikacija NBS koja kaze da su i oni jos ranije primetili problem i da su vec reagovali kupovinom nove, savremenije masine kako se taj problem ne bi vise desavao i da upravo krecu u zamenu svih tih ostecenih novcanica.

Ovako je mozda malo bolje? Nema panike medju gradjanima (sto je i bio osnovni cilj ove komunikacije), zamena novcanica prolazi odlicno (posto je to zelja gradjana), strucnjak i mediji se hvale da su "gradjanskom inicijativom" ili "medijskom snagom" (ili vec necim slicnim) pokrenuli NBS da se resi jedan problem itd...

Naravno, u celokupan primer (resenje) potrebno je dodati jos detalja i instrukcija, ali onome ko se iole ozbiljno bavi komunikacijama i ovo je dovoljno kao generalna smernica za razmisljanje, a onome ko ovo nije shvatio iz prve... nazalost nema pomoci za promene u pozitivnom smeru.

Ocekujem sada da vidim sve vise primera komuniciranja u slojevima, a sve manje linearne komunikacije, pogotovu u kriznim vremenima. I to ce biti dovoljna nagrada...

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.rs