Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Pogled u budućnost #2

selak | 03 Decembar, 2008 15:21

Imajući u vidu da je prethodni tekst o okruglom stolu "Odnosi s javnošću u Srbiji - pogled u budućnost" podstakao određeni broj koleginica i kolega na dalju diskusiju, a imajući u vidu i dato obećanje da ću (čim iznađem vremena) dati detaljniji prikaz istog, evo me - održavam obećanje.

 

Najpre, panelisti na okruglom stolu bili su:

 

U ime organizatora istraživanja: Tamara Vlastelica - Bakić 

U ime javnog i neprofitnog sektora: Nebojša Milenković

U ime naučnih i obrazovnih institucija : Galjina Ognjanov

U ime korporativnog sektora: Andrea Brbaklić

U ime agencija za odnose s javnošću: Marko Selaković

 

Globalni zaključak po pitanju rezultata glasi: ne treba se samozavaravati rezultatima istraživanja, pošto je objektivno stanje struke manje dobro nego što to istraživanje govori. Naime, referentni uzorak uzet je iz kruga poznatog DSOJ i nije obuhvatio masu zaposlenih u odnosima s javnošću u manjim firmama, ustanovama (indirektnim budžetskim korisnicima i javnim preduzećima), kao i iz centralne Srbije. Uzgred, siguran sam da bi istraživanje na većem i pažljivo stratifikovanom uzorku ukazalo na mnoge druge značajne pojave, ali je i ovakvo istraživanje indikativno.

 

Rezultate samog istraživanja neću komentarisati - na sajtu www.pr.org.rs objavljeno je kompetno istraživanje, pa neka svako ko želi dođe do svojih zaključaka i neka ih prosledi DSOJ - svakako će biti od koristi.

 

Koji su osnovni zaključci?

Sa aspekta javnog i neprofitnog sektora: postoji iskrivljena percepcija nevladinog sektora i bilo bi uputno da DSOJ inicira kampanju promene imidža nevladinih organizacija u javnosti Srbije. Kada govorimo o javnom sektoru, interesantno je da ne postoji koordinacija između menadžera za odnose s javnošću u različitim telima Vlade, i bilo bi dobro da strukovano udruženje pokrene inicijativu za održavanje mesečnih koordinativnih sastanaka. Pitanje plata u javnom sektoru ponovo je otvoreno, ali nije ponuđeno nikakvo konkretno rešenje za ovaj problem.

 

Sa aspekta korporativnog sektora: potrebno je ojačati komunikaciju, realizovati što više okruglih stolova i edukativnih kampanja. Takođe, regionalno povezivanje uz isticanje primera iz prakse iz okruženja može doneti dobrobit u prevazilaženju očiglednih razlika u percepciji struke od strane zaposlenih u kompanijama i zaposlenih u agencijama.

 

Sa aspekta obrazovno-naučnih institucija: saradnja sa Univerzitetima je uspostavljena i treba je dalje proširivati kroz učešće inostranih predavača i uključivanje studenata u obavljanje stručne prakse u kompanijama i agencijama. Takođe, potrebno je razmotriti mogućnosti za pokretanje pitanja akreditacije.  Organizovana kampanja na temu promocije komunikacija koristila bi unapređenju ovog dela struke.

 

Sa aspekta agencija: svega 14% agencija učestvuje u kreiranju ciljeva, što ukazuje na potrebu jačanja strateške funkcije agencija za odnose s javnošću. Top menadžeri ne prepoznaju sve mogućnosti odnosa s javnošću, za šta deo krivice snose i same agencije, koje rado prihvataju i puke operativne poslove. Formiranjem sekcije PR agencija u okviru DSOJ mnogi problemi (fluktuacija zaposlenih, damping cena, "200g pr-a za poneti) dobili bi svoj prostor za repavanje. Potrebno je i proširiti ovlašćenja Suda časti, ali i stvoriti prostor za jaču interakciju zaposlenih u kompanijama i agencijama, kako bi se razlike u percepciji struke postepeno smanjivale. 

 

Ostale učesnice u diskusiji (Milica Ličina, Selena Pješivac, Nataša Pavlović-Bujas, Gordana Begović, Aleksandra Savić, Branislava Kostić, Snežana Luković, Jasmina Bukvić - zanimljivo, nijedan muškarac - stid, šta li?) ukazale su i na:

- značaj edukacije, uz stvaranje mogućnosti da se kroz neformalna druženja vrši i razmena iskustava i dobre prakse

- potrebu da se posvetimo institucionalizaciji struke odnosa s javnošću (ovaj problem ne pogađa endemski Srbiju, jedna od tema ovogodišnje EUPRERA-e je bila upravo i ova oblast)

- potrebu za popisom agencija koje kao svoju osnovnu delatnost imaju konsalting i menadžment poslove (u šta se, logično, ubrajaju i odnosi s javnošću), kako bi se tačno napravila razlika u odnosu na marketing/advertising agencije

- potrebu za kvantifikovanjem učinka menadžera za odnose s javnošću (stvoriti mehanizme da se menadžmentu dokaže na koji način odnosi s javnošću doprinose napretku kompanije i ostvarenju profita)

- potrebu za uvođenjem odnosa s javnošću na nivou osnovnih akademskih studija

- značaj saradnje javnog i privatnog sektora u ovoj oblasti

- neophodnost povećanja vidljivosti DSOJ, njegovih ciljeva i aktivnosti, kao i struke u celini, u široj javnosti. 

 

Iz ove "šume ideja", siguran sam, mogu proizaći izuzetno jasne smernice za dalji rad DSOJ. U ovom momentu sigurno nije moguće realizovati sve ovde navedene ideje, ali dobar deo izloženih preporuka je i te kako izvodljiv.

 

Napomena: očekujemo da UO donese zvanične zaključke sa okruglog stola, tako da ne bih žurio u oceni prioriteta i dinamike. Za mene, lično, pitanje od apsolutnog prioriteta je povećanje vidljivosti DSOJ u široj javnosti i smatram da na tome hitno treba raditi. 

 

E sada: šta biste ovom spisku ideja dodali/oduzeli, kakva su vam razmišljanja o struci iz ove perspektive i kako vidite prioritete za rad DSOJ u narednom periodu? 

 

 

Генерална | Permalink | Komentari (5) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs