Marko Selaković

Ovo je jedno od onih jutara kada misao zastaje, kada se svaka reč čini slabom, nevažnom.

Iako se cela Srbija digla na noge, nije vredelo. Tijane, nažalost, više nema.

Koji životinjski poriv neko treba da oseti da bi ubio bilo koga? Da bi ubio dete?

Roditelj sam i ovakve stvari su mi nezamislive.

Saučešće porodici, iako znam da im hiljade izjava saučešća neće vratiti dete.

I apel na kraju, za sve koji odlučuju o pravosuđu: vratite smrtnu kaznu za najteže zločine poput ovog. Nemojte da vam raznorazni konsultanti pune glavu kako je to anticivilizacijski. Da ih vidim da pričaju, na primer, Amerikancima da je smrtna kazna anticivilizacijska. Pokažite malo integriteta i zaštitite narod i decu ovde. Smrtna kazna je preblaga sancija za Tijaninog ubicu, niti će nju vratiti roditeljima i drugovima, ali je primer da se danak u glavama ne može tek tako uzimati.

Jer svi smo roditelji, braća sestre...i niko ovakav gubitak ne želi.

Tijana, počivaj u miru.

Skoro dve decenije živim u Beogradu, jedinoj evropskoj prestonici na dve velike reke. Za razliku od drugih evropskih prestonica, Beograd od tih reka beži.

Svuda u velikim gradovima u svetu su prostori oko reka uređeni. Kod nas se smenjuju industrijske zone, železničke šine i propale fabrike. Da nije Kalemegdana i šetališta na novobeogradskoj strani Ušća, kompletan prostor uz Savu i Dunav bio bi – nedostupan ljudima. Zato što je uz reku lepše nego na betonu, da odmah kažem, podržavam ideju da se Beograd spusti na reke.

Odrastao sam u Kragujevcu, gradu na Lepenici, koja se samo povremeno može nazvati ozbiljnom rekom. U Kragujevcu su ljudi oduvek živeli teško. Fabrički grad, šta ćeš. Bilo je dobro dok je “Zastava” radila. Onda je sve propalo, pa sam od nekih stanovnika glavnog grada slušao kako sam “iz doline gladi”. Malo se opet živnulo dolaskom “Fijata” i grad je počeo da dobija drugo lice. Taj “Fijat” je sada najveći izvoznik iz Srbije i faktički u dobroj meri drži posrnulu srpsku ekonomiju.

Imam mnogo familije na Zlatiboru i u Novoj Varoši. Očevina mi je tamo. Taj kraj kroz turizam donosi milione evra ovoj zemlji, a prostora da se mnogo bolje iskoriste Vodice, Gostilje, Radoinjsko jezero, Zlatarsko jezero, planina Zlatar, kanjon Uvca...i te kako ima.

“Slavimo Beograd” na bilbordima diljem Srbije je apsolutno licemerno. Ne zbog Beograda kao takvog, ne ni zbog “Beograda na vodi”. Licemerno je zato što bi u Beogradu trebalo da postoje bilbordi “Slavimo Kragujevac”, jer bez rada “Fijata” stotine miliona evra, koje se u najvećoj meri troše u glavnom gradu, ne bi ulazile u našu zemlju. Isto tako, treba u glavnom gradu da postoje i bilbordi “Slavimo Zlatibor”, “Slavimo Novu Varoš” ili “Slavimo Lebane”, jer se novac iz tih krajeva zemlje takođe u značajnoj meri sliva u glavni grad. U suštini, treba da slavimo i poštujemo jedni druge, a ne da jedni budu jednakiji, slavljeniji ili poštovaniji od drugih.

Zato razumem ljude koji su kivni. Dok se pseudoelita zabavlja postavljajući bilborde “Slavimo Beograd”, na jugu Srbije narod kupuje na komad. Iako u zapadnoj Srbiji ljudi nemaju od čega da obnove stočni fond, očekuje se od njih da se dive maketi i da je slave.

Na kraju: ako narod tako hoće, nemam ništa protiv da se divimo maketama. Drevni narodi su se klanjali totemima, možemo i mi da pohodimo maketu. Istovremeno, činjenica je da će pretakanje makete u delo stvoriti neka radna mesta, uposliti neki narod, spustiti grad na reke, učiniti ga nešto boljim i lepšim. Ali, isto tako je činjenica da neki ljudi realno rade, stvaraju i doprinose – ne kroz makete, već kroz svakodnevni život. Da li je vrednije pokloniti se maketi, Fijatovom radniku ili dobrom domaćinu iz bilo kog srpskog sela – procenite sami. Svi koji doprinose ovoj državi i ovom društvu u svakom slučaju imaju moj naklon, jer znam koliko je teško u miloj nam i napaćenoj otadžbini zaraditi za golu egzistenciju, a nekmoli za nešto više. A oni koji ne znaju šta je egzistencijalna borba i koji su gurnuli prst u oko ljudima koji se van kruga dvojke bore da prežive, neka poslušaju ovaj profesionalni savet: sklanjajte te bilborde, izvinite se ljudima i pokrenite nešto. Realno, ne virtuelno.

Vraćam se pisaniju i na ovom starom blogu.

Mnogi će reći: pa zašto pišeš na agregatu? Odgovaram: a zašto da ne?

Važnije je šta piše, nego gde piše. Važno je, doduše, i gde piše, ali onaj ko želi da pročita neki sadržaj sigurno će naći način da to učini.

U svakom slučaju, čitaćemo se još. Tu sam, pišem i pisaću.

p.s. Hvala ekipi na "Blogomaniji" što me je podstakla da pored svojih poslova nađem vremena (i) za blogovanje. Takve konferencije ne bi trebalo propuštati. A dobre su i polemike koje uslede, poput one oko modne blogerke koja se predstavlja kao Zorannah. Hajde da u to ime iznesem i ja svoj stav: ako je devojka našla način da zarađuje novac, neka ga zarađuje. Kamo sreće da svi blogeri mogu i umeju da nađu svoj prostor i zaradu kao što je ona našla.

Nismo askete po prirodi.

Nismo opredeljeni ni da tihujemo.

Jednostavno, JKP „Beogradske elektrane“ rešilo je da nas upozna sa čarima asketskog života.

Da se razumemo: plaćamo grejanje. Dobijamo priznanice. Dobićemo ih, sigurno, i za ovaj mesec. Uredno ih izmirujemo. Zgrada je nova i postoji mogućnost selektivnog isključenja onih koji ne plaćaju grejanje ili onih koji nisu izmirili svoje obaveze u pogledu participacije. Takvih je u zgradi četvrtina. Uzalud što postoje mogućnosti – svi smo isključeni!!!

Zvali smo. Pitali. Molili. Apelovali na svest. Upozoravali. Sugerisali. Bez efekta. Radijatori su i dalje hladni.

Tako treba.

„Beogradske Elektrane“ su primenile staru i dobro poznatu metodu kolektivnog kažnjavanja, verovatno u nadi da će 75% nas, koji plaćamo grejanje i koji smo platili kompletne obaveze oko participacije, naterati preostalih 25% stanara da i oni svoje obaveze izmire.

Sredu smo proveli u neverici.

Četvrtak smo proveli u lobiranju. Bez efekta. Valjda misle da se šalimo.

U petak rano ujutro Skupština stanara poslala je „Beogradskim elektranama“ dopis kojim ih podseća na činjenično stanje. U dopisu se navode apsolutno svi aspekti ove situacije:

„Imajući u vidu činjenicu da je zgrada br. 37 u ulici Mis Irbijeve 37 (ulaz A i B) isključena iz sistema daljinskog grejanja, Skupština stanara ove zgrade obraća Vam se sa zahtevom za ponovno uključenje, pri tome Vas podsećajući na sledeće:

1.Ugovorom broj 2637/5217 od 05.12.2001 investitori zgrade u ulici Mis Irbijeve 37A u Beogradu preuzeli su  jasno definisane obaveze koje se odnose na visinu i dinamiku uplate naknade za participaciju radi prikljucenja zgrade u sistem daljinskog grejanja, ali preuzete obaveze nisu izvršavali na ugovoreni način.

2. Dopisom broj IV-619 od dana 08.12.2005. godine, obavestili ste Skupštinu stanara o obavezi uplate naknade za tehnički prijem podstanice za grejanje, što je ispoštovano u celosti.

3.Dopisom od dana 18.09.2007. godine, obavestili ste vlasnike svih stanova da će se isporuka toplotne energije vršiti samo u slučaju uplate naknade za participaciju. Tom prilikom dostavili ste obračun i iznose naknade za svaki stan pojedinačno. Vlasnici stanova koji su bili zainteresovani za nastavak realizacije ugovora koji nije ispoštovan od strane investitora uplatili su naknadu u iznosima po obračunu iz napred navedenog dopisa i od strane JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE“ dobili potvrde o izmirenju iste.

3.Dana 27.11.2008. godine Skupštini stanara ove zgrade dostavili ste dopis-opomenu pred isključenje broj IV-18281 koji sadrži spisak vlasnika stanova koji su izvršili uplatu naknade za participaciju, ali i onih koji tu obavezu nisu izvršili. Istim dopisom jasno ste istakli da će stanovi za koje nije izvršena uplata naknade za participaciju biti isključeni iz sistema daljinskog grejanja, jer postoje tehničke mogućnosti za parcijalno isključenje.

4.Dopisom broj IX-645 od 22.01.2009. godine naložili ste Skuštini stanara otklanjanje nedostataka na podstanici za grejanje, u cilju pribavljanje dozvole za upotrebu iste. Vlasnici  stanova zaintresovani za nastavak isporuke grejanja učestvovali su u plaćanju naknade za izvođenje ovih radova u ukupnom iznosu od 374.000,00 din.

5.Iz Vaših  naloga broj 4384/01 od 05.08.2009 godine i broj IX-9751 - sektor Konjarnik jasno se  vidi da ste upoznati sa činjenicom da za 10 stanova u ovoj zgradi nisu izvršene obaveze po osnovu plaćanja naknade za participaciju, te da su kao takvi neovlašćeno priključeni na sistem daljinskog grejanja, kao i da tražite način da ovim stanovima trajno onemogućite isporuku grejanja.

6.Vlasnici stanova koji su dobili potvrde o izmirenju naknade za participaciju, uplate su vršili  po obračunu površina stanova u koje je uključena i površina terasa pa je u odnosu na stvarnu grejnu površinu izvršena uplata većeg iznosa.

Imajući u vidu napred navedeno, u ime vlasnika stanova koji su izvršili uplatu naknade za participaciju u iznosu i na način koji je zahtevan sa Vaše strane i koji plaćaju obaveze za isporučenu toplotnu energiju na osnovu mesečnih računa JKP „BEOGRADSKE ELEKTRANE, Skupština stanara zgrade od JKP„BEOGRADSKE ELEKTRANE“ zahteva:

-trenutno uključenje u sistem daljinskog grejanja svih stanova za koje su izvršene sve obaveze u pogledu plaćanja naknade za participaciju, jer je na osnovu Vaših dopisa jasno da za to postoje tehničke mogućnosti.

-povraćaj više uplaćenog iznosa (za iznos površine terasa) kroz umanjenje nekog od narednih računa.

-uvođenje naplate mesečne naknade za isporučenu toplotnu energiju u sistem objedinjene naplate, odnosno račune INFOSTAN-a.

U suprotnom, ovi vlasnici će biti prinuđeni da sudskim putem zatraže zaštitu svojih prava u pogledu:

- zablude u koju su ih doveli ovlašćeni predstavnici JKP „BEOGRADSKE ELEKTRANE“;

-povraćaja sredstava uplaćenih na osnovu toga što su bili dovedeni u zabludu da uplatom iznosa po obračunu JKP „BEOGRADSKE ELEKTRANE“ stiču pravo na isporuku toplotne energije iz sistema daljinskog grejanja.

Skupština stanara zgrade broj 37 u ulici Mis Irbijeve u Beogradu izražava podršku JKP “BEOGRADSKE ELEKTRANE“ u zaštiti interesa povodom dela neplaćene naknade za participaciju kroz pokretanje sudskih postupaka protiv lica koja nisu realizovala ugovorene i preuzete obaveze. Istovremeno, Skupština stanra ističe da neće dopustiti da vlasnici onih stanova za koje je izvršeno plaćanje naknade za participaciju (a koji čine ¾ svih stanara u zgradi) budu taoci nemoći JKP “BEOGRADSKE ELEKTRANE“ da reguliše medjusobne odnose sa nekolicinom vlasnika stanova.

U tom smislu, Skupština stanara ove zgrade biće prinuđena da obavesti javnost o načinu na koji su vlasnici stanova dovedeni u zabludu plaćanjem naknade za obaveze investitora zgrade, a JKP „BEOGRADSKE ELEKTRANE“ su na to odgovorile isključenjem zgrade iz sistema daljinskog grejanja i na taj način postale odgovorne za to što će 15-oro dece uzrasta do 14 godina na početku zime i nekoliko dana pre početka novogodišnjih i božićnih praznika sedeti i spavati u hladnim sobama.“

Mislite li da se bilo ko za ovim okrenuo ili preduzeo bilo šta? Ako mislite tako – varate se.

Umesto zaključka: hoće li se iko u ovoj državi postarati da potrošač ostvari svoje interese i zaštiti svoja prava? Nadao sam se da je ovakvo grubo poigravanje iza nas. Izgleda, međutim, da sam se prevario.

Ignorisanje nikako nije dobar vid komunikacije, posebno kad nisi u pravu. Ko zna... Tako treba, izgleda.

...a sneg će opet iznenaditi putare.

Javlja mi se.

Ne znam zašto.

Bez obzira što će sneg zasigurno proizvesti potpuni kolaps u beogradskom saobraćaju i što će sve javne službe biti paralisane, uživajmo u trenutku.

Čista romantika. Bar večeras. Ne dozvolite da bljuzgavica i gužva pokvare taj osećaj. Otvorite flašu vina i uživajte. O onome što će biti sutra nemojte misliti.

Sa radošću sam dočekao jučerašnju vest o ukidanju šengenskih viza i ne mogu nikako da kažem da mi nije zbog toga drago. Ipak je to čin kojim se građanima Srbije na kakav-takav način vraća barem deo davno oduzetog i negde zaturenog međunarodnog digniteta.

No, mi smo postali majstori da uz jednu bitnu stvar provučemo drugu, isto toliko bitnu, i izbegnemo svaku polemiku o toj bitnoj temi.

Ne, ne govorim ovde o low cost kompanijama.

Bez ulaženja u bilo kakvu političku ocenu tog dokumenta, da li ste na marginama vesti o ukidanju viza primetili da je istog dana usvojen Statut Vojvodine?

Čisto da podsetim...ako ne uznemiravam u planiranju novogodišnjeg putovanja u inostranstvo. Kartom od 16 ili 19 evra - izaberite sami.

Neposredan povod za ovaj tekst je situacija koja se danas dogodila koleginici. Naravno, nadam se dobrom ishodu i molim se da sve bude u redu. Uveren sam da je jaka i da će i u ovoj borbi pobediti.

Čitava situacija, osim osećaja bespomoćnosti, turobnosti i tuge, naterala me je na ozbiljno razmišljanje: KAKO mi to živimo i GDE mi to jurimo?

Trka.

Frka.

Glad za uspehom.

Visoka očekivanja i visoki zahtevi profesije i klijenata.

Borba za egzistenciju i bolji život porodice.

Borba za potvrđivanje i samopotvrđivanje.

I šta onda? Stres, nervoza, menadžerski sindrom, zdravstveni problemi i još koješta. Od trivijalnih, pa do dramatičnih manifestacija.

Prevelika je cena. Pomislimo da smo moćni, uticajni, jaki...Jesmo. Ali nismo besmrtni.

Koliki stres nosi ova profesija?

Zasigurno veliki. Spolja manifestovana umivenost kao fasada krije ogromnu nervozu, neprospavane noći, trku sa vremenom i postavljenim ciljevima, borbu za nove poslove, tugu što nemamo više vremena za prijatelje i porodicu...Sve to nosimo u sebi i smeškamo se, smeškamo, smeškamo...

Sme li menadžer za odnose s javnošću da da sebi oduška i da nekada skloni masku? Da, sme. Ali mora da vodi računa o tome ko će tu manifestaciju videti, pošto mi naš posao ne radimo 40 sati nedeljno, već 24 časa dnevno. Dakle, maske se ne sklanjaju kada je to realno potrebno, već kada okolnosti to dozvole.

Istraživanja kažu: novinari kratko žive. Kažu, posao je stresan. Koliki stres ova profesija nosi? Može li se u ovoj branši izdržati čitav radni vek, a da čovek ne izađe psihofizički ruiniran? Ne znam, dileme se množe, a odgovora je malo...

Idemo dalje...Tamara, izdrži!!! A mi ostali - pošaljimo pozitivne vibracije i zapitajmo se: šta mi to radimo sebi, zašto i dokle?

U kontinuitetu slušamo kako nam nema spasa i kako smo nepopravljivo na putu propasti. Za jedan deo stvari sklon sam da se delimično saglasim i otvoreno, i ovde i na drugim mestima, govorim da ih treba poboljšavati.

Ipak, pojedini događaji pružaju mi određeno uverenje da nam budućnost ipak nije potpuno rđava. Primer za tako nešto je jučerašnje studentsko takmičenje iz odnosa s javnošću, koje je, u organizaciji Društva Srbije za odnose s javnošću i Attache Conferences održano u okviru PR Week-a.

Od petnaest prispelih radova izabrali smo šest finalista. Kasnije se ispostavilo, sa četiri raztličita fakulteta - Beograd i Novi Sad. Šta smo videli, pored solidnih prezentacija?

Mlade, pomalo drčne i veoma ambiciozne ljude, koji znaju šta žele i znaju o čemu pričaju. To su studenti od 22, 23, 24 godine. Ne bih se postideo da neke od njih pošaljem kod klijenata na prezentaciju ili sastanak. Sve pohvale za radove, kao i za držanje i stav na prezentacijama!

Verujem da u Srbiji ima još puno ovakvih mladih, ambicioznih, pozitivno drskih i kompetentnih osoba u svim sferama. Dajmo im šansu da zaista pokažu šta znaju i da se dalje izgrađuju. Tu je budućnost Srbije.

O tome šta je sve potrebno da bismo uspevali da sistemski stvaramo ovakve mlade ljude - sledeći put :) Ako ne bude neke vruće teme usred zime, naravno.

Već danima se bijem po prstima da ne otvorim ovu temu, kako ne bih uznemirio javnost svojim blogovanjima o najvećoj ovosezonskoj pošasti savremene civilizacije, poznatoj pod nazivom virus aH1N1.

Kao što znate, ovaj virus izaziva nepogodu koja se u narodu zapatila pod nazivom svinjski grip. Gadno. Nezgodno. Nema dileme.

Danas, kada nam je ministar ovdašnji obznanio da je proglašena epidemija, moram da primetim nekoliko bitnih detalja, isključivo u svojoj sferi poslovnog delovanja - komunikacijama. Evo kratkog stručno-metodološkog pregleda strukturiranja ovakve kampanje - iako sam tvrdio da neću na ovaj način analizirati primere iz domaće prakse odnosa s javnošću, ne mogu da izdržim a da ovu dobru praksu ne prokomentarišem. Navešću samo neke elemente - kompletno raščlanjivanje bi previše prostora zauzelo:

1. Karakteristika ovakvih kampanja je plašenje svekolikih javnosti novim smrtonosnim čudom. Cilj ovakvog pristupa je jasan - prodati nešto što može da eliminiše ili neutrališe to novo smrtonosno čudo. Ekonomija je surova i jasna - treba najpre zaplašiti, kako bi se moglo delovati. 

Dakle, cilj kampanje: izgraditi svest o svinjskom gripu kao ključnom elementu izazivanja egzistencijalne ugroženosti stanovništva Srbije. Ciljne javnosti: stanovništvo Srbije, mediji (istovremeno u funkciji transmitera ključnih poruka).

2. Kako bismo do ovoga došli, moramo da razvijemo strategiju - uz proaktivan pristup i pozicioniranje virusa aH1N1 kao ključne teme u svim nacionalnim medijima, jasno komuniciramo ključne poruke, a to su:

- svinjski grip je smrtonosan i može pogoditi svakoga

- svinjski grip se ne leči

- vakcinacija je jedini spas

- treba se vakcinisati evropskom vakcinom

Kontinuiranim komuniciranjem i ponavljanjem ovih poruka, uz primenu odgovarajućih taktika, dolazi se do efikasne izgradnje željene percepcije - moram da se vakcinišem, jedina dobra vakcina je Novartis vakcina. 

U domenu taktika:

Smrtonosnost svinjskog gripa komunicira se kroz kontinuirano ponavljanje u medijima, uz primenu starog UNICEF trika sa ciframa. "Procena je da će u prvom talasu oboleti između 300 i 400 hiljada ljudi". U sledećoj rečenici navedeno je da je "očekivani mortalitet 0,01%", što prostom matematičkom operacijom daje cifru od 30-40 mrtvih (manje od "običnog" gripa), ali niko ne računa taj broj - oboleće stotine hiljada ljudi!!!

Nelečivost gripa komunicira se na nivou ekspertskih mišljenja: "Ne postoji terapija za ovaj oblik gripa". Elem: ne postoji terapija ni za jedan oblik gripa - mogu se samo ublažiti simptomi, sprečiti širenje infekcije i eventualne komplikacije. Dakle, isto kao bilo koji drugi grip.

Vakcinacija je jedini spas - komunicira se kroz modele dobre prakse: vakcinu je u Evropi primilo više od 40 miliona ljudi!!! Naravno, građanin kaže: super, sjajno, pametni ljudi, vidi nas...Koliko to iznosi procentualno? Evropa ima 730 miliona stanovnika. Velikodušno zaokružimo na 6 (šest) procenata. Takođe, tvrdi se da je vakcina jedino pouzdano sredstvo zaštite. Sklon sam da verujem u ovu tezu, ali bih voleo da znam šta je vakcina i kako radi.

Treba se vakcinisati evropskom vakcinom - komunicira se kroz afirmaciju kompetitivnih prednosti proizvoda. Naravno da je dobro da se već testirana vakcina primenjuje, ali sam proizvođač kaže da vakcina nije testirana kod dece mlađe od 4 godine!!! Kod nas se insistira na vakcinaciji dece mlađe od 2 godine. Zločin, eksperiment, slučajna greška ili nešto četvrto? Prosudite sami.

Na kraju - proglašenje epidemije komunicira se sa pozicije ministra kao nepobitnog autoriteta i ključnog donosioca odluka: naš zakon kaže da se epidemija proglašava "kada se proceni da ima elemenata epidemije". Koliko slučajeva imamo registrovanih i sa kakvom disperzijom? Koja evropska zemlja je do sada proglasila epidemiju? Koje su mere? Pa...videćemo, zavisi od situacije.

Kad vidimo mere, videćemo i skrivenu agendu. O tome neću sada. Jasno vam je - benzin, "Fiat", štrajkovi, besparica, zakoni. Ipak, to je već politika, ne struka.

Da zaključim: dobro strukturiran i sistemski spinovan komunikacijski "tigar od papira". Čestitamo. Čist spin - školski primer (pitaću nadležne mogu li da koristim na predavanjima).

Ipak, priča se kod nekih nije primila. Evo jednog, upravo piše na blogu. I ne, neće se vakcinisati.

Taman sam se onomad obradovao videvši, kao Kragujevčanin, ozbiljne i ambiciozne namere našeg lokalnog rukovodstva, resornog ministarstva i italijanskog automobilskog giganta da našu "Zastavu" - fabriku nacionale učine atraktivnijom, modernijom i uspešnijom. Potpisasmo ugovore i bi "Bentornati" i "Benvenuti". Počeše stimulacije, subvencije, akcije...Jugo ode u zaborav, "Punto" je naš novi nacionalni auto. I nema više "Zastave" - sada smo "Fiat".

I sve bi sjajno. 800 miliona evra najavljenih ulaganja. I novi model. I biznis plan. I bi sve to - prosle godine.

Danas po ko zna koji put shvatih da sam obmanut. Evo i zašto:

Izvor: B92, Beta 10. novembar 2009:

 Uprkos očekivanjima, “Fijat“ danas nije potpisao aneks ugovora sa državom Srbijom o formiranju kompanije “Fijat automobili Srbija”, niti je uplatio osnivački kapital od 100 miliona evra. Zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković tvrdi da se uplata odlaže za nekoliko nedelja zbog tehničkih problema, dok sindikati u "Zastavi" kažu da su iznenađeni.
Kragujevčani se pak nadaju odluci vlade o nastavku programa za kupovinu punta po sistemu staro za novo.

Odlaganje uplate osnivačkog kapitala i potpisivanje aneksa ugovora sa “Fijatom“ o formiranju nove auto kompanije ništa ne remeti, jer će i taj posao biti završen u narednih nekoliko nedelja, tvrdi zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković.

On ističe da je sve spremno da “Fijat“ preuzme imovinu “Zastave“ čim bude uplatio 100 miliona evra.

Sindikalni lideri imaju oskudne informacije o razlozima za prolongiranje potpisivanja aneksa ugovoa i naglašavaju da su veoma iznenađeni.

Predsednik sindikata fabrike “Zastava automobili“ Zoran Mihajlović smatra da će ugovor na kraju biti potpisan, ali nema informaciju kada bi to moglo biti.

Mihajlović ima nezvanična saznanja da “Fijat“ nije završio biznis plan niti doneo odluku kojim tempom će ulagati 800 miliona evra u kragujevačku fabriku.

Građani se pak raduju najavama da će sa traka sići još pet hiljada punta koje će moći da pazare po sistemu staro za novo.

Sve ove loše vesti već ubrzo bi mogle biti privremeno zaboravljene, jer će već sutra iz “Zastave“ svečano biti isporučen prvi kontigent punta za Republiku Srpsku.

Aneks ugovora o formiranju kompanije "Fijat automobili Srbija" trebalo bi da se potpiše do sredine decembra, kaže gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

On je rekao da će aneks ugovora o formiranju zajedničkog preduzeća "Fijata" i Vlade Srbije sigurno biti potpisan, ali da još postoje neki sporni detalji. "Sve je spremno, ali su sporni neki detalji u biznis planu", rekao Stevanović i dodao da ne želi da precizira datum potpisivanja aneksa ugovora, "da ponovo ne pogreši".

Stevanović je rekao da će o terminu potpisivanja aneksa razgovarati sa ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem.

Prema ranijim najavama čelnika Kragujevca, Aneks ugovora sa italjanskim proizvođacem vozila trebalo je da bude potpisan između 10. i 15. novembra.

Očekuje se da italijanska kompanija, posle potpisivanja aneksa ugovora, uplati 100 miliona evra osnivačkog kapitala, umesto 200 miliona evra, koliko je bilo predviđeno ugovorom sa Vladom Srbije, nakon čega bi kao većinski vlasnik sa 67 odsto kapitala preuzela fabriku automobila u Kragujevcu.

Da rezimiram: 

- Aneks Ugovora još nije potpisan

- Italijani još nisu uplatili ni cvonjka

- Biznis plan nije urađen

- I kada (i ako) bude uplate, prva tranša će iznositi 100, umesto 200 miliona evra

Idemo dalje:

List "24 sata" 15. januara ove godine objavio je da će u Kragujevcu tokom 2009. godine biti proizvedeno između 30 i 50000 automobila "Punto". Pitanje: koliko je automobila marke "Punto" proizvedeno do sada? p.s. Komercijalni direktor fabrike izjavio je da je do kraja jula proizvedeno oko 6.500 automobila. 

Drugo bitno pitanje: koliko automobila "Fiat punto" ide u Republiku Srpsku? Evo i odgovora: 300 automobila. Manje nego što ste mislili?

Treći aspekt: kada je trebalo da bude gotov biznis plan? TV B92 izvestila je 02. jula 2008. godine da "Posle potpisivanja predugovora, italijanski partner ima obavezu da pripremi biznis plan do početka septembra, a zatim sledi konačan ugovor o partnerstvu koji će verifikovati vlada Srbije". Pitanje: šta bi sa ovim?

Još samo jedan detalj za kraj: 24. septembra 2009. godine resorni ministar izjavio je, a preneo Javni servis Serbije, kao i Javni servis Vojvodine, da će "za pet do šest nedelja u kragujevačkoj Zastavi početi proizvodnja novog modela Fijatovog automobila, a vrednost te investicije je 800 miliona evra". Laž ili slučajna greška?

Nadam se, bez obzira na sve, pozitivnom ishodu. I ako ne bude, nema veze. Nekako sam navikao da obećanje u našim uslovima (čast izuzecima) ništa ne vredi. Mnogo više mi smeta potcenjivački odnos prema narodu - da li donosioci odluka (opet, čast izuzecima) zaista misle da je narod sišao s uma i da neće primetiti ovakvu manipulaciju? Ili će novi model pred izbore i prva tranša besplatnih akcija biti dovoljni da se sve zaboravi i na izborima ponovo pokloni poverenje istima koji vrše ovakve marifetluke?

p.s. Neću se vakcinisati protiv svinjskog gripa, iako mi mediji kažu da to moram da učinim. O tome ću narednih dana detaljnije.

Priroda posla kojim se bavim takva je da sam i obučen i uvežban da kontrolišem svoje reakcije i obuzdavam bes. Međutim, jutrošnji događaji su me doslovno doveli do tačke ključanja.

Radi se, naravno, o srpskom poimanju sistema zdravstvene zaštite.

Odvedemo jutros moja gospoja i ja sina Mitu na kontrolu. Dođemo u DZ "Zvezdara" nešto pre 8 časova ujutro i zaputimo se sa urednim uputom kod ORL-a na rutinski pregled (da se potvrdi da je upala grla prošla). Ne lezi vraže...

Ispred čeka 7-8 ljudi. Zdravo, bolesno, sve izmešano. Najpre ne možemo da nađemo nikoga kome bismo ostavili knjižicu. Nakon nekoliko minuta čekanja ulazim u potpuno praznu ordinaciju, odakle me sestra izbacuje, uz reči "sačekajte, izaći ću ja ispred". Čekamo. Čekamo. Čekamo. Nakon 15 minuta sestra se pojavljuje i kaže: "Doktorka je na kolegijumu i ne znam kad će se vratiti. Čekajte". Knjižicu i uput, naravno, ne uzima. Odlazimo u drugu ordinaciju, u kojoj je lekarka koja je pre nedelju dana pregledala sina Mitu. Ponavlja se ista priča: "sačekajte ispred, izaći će neko". Vrata se zatvaraju. Naroda sve više i više. Niko ne ulazi. Stvara se već ozbiljna gužva. Nakon novih 10-tak minuta čekanja gospoja ulazi u ordinaciju i pita: "Hoće li neko primiti dete da ga pogleda?" Odgovor je: "Doktorka danas radi sa odraslima, sa decom radi načelnica koja je na kolegijumu i ne znamo kad će se vratiti. Čekajte." Gospoja pita: "Možemo li da predamo knjižicu?", na šta sledi odgovor: "Ne, ne možete ništa dok se doktorka ne vrati. Čekajte."

Ozbiljno iznervirani odustajemo od pregleda kod ORL-a i spuštamo se kod pedijatra. Gomila bolesne dece čeka sa roditeljima. Predajemo knjižicu i odlazimo da čekamo naš red (negde smo šesti-sedmi po redu, dakle imamo dobre šanse da u narednih sat-sat i po budemo primljeni). Ali avaj! U 9:30 počinje pauza. Kako ona traje svega pola sata, doktorka i sestra rešavaju da sebi daju malo produženi odmor i u 9:00 izlaze iz ordinacije i zaključavaju vrata. Odlazim nazad do šaltera da pitam šta se događa i dobijam odgovor: "Gužva je, znate. Teško da ćete danas stići na red do podneva".

Nakon sat i po potpuno besciljnog lomatanja odlazimo iz DZ "Zvezdara" neobavljena posla. Niti smo se pregledali kod ORL-a, niti smo se pregledali kod pedijatra. I kod jednog i kod drugog imali smo zakazano. No, to nije srž ove teme - indolentan odnos prema pacijentima jedna je od karakteristika našeg zdravstvenog sistema. Suštinsko pitanje je: zašto imamo obavezu da plaćamo doprinose za zdravstveno osiguranje kada naša prava ne možemo da iskoristimo?

Sledeći put, nadam se, pisaćemo o lepšim temama. Do tada, ostavljaćemo novac privatnicima (kod kojih idemo) i državi (kojoj moramo da dajemo novac da ne bismo bili kažnjeni). Ekonomija je jasna: kada dobijate ništa za malo uloženog novca, to je veoma skupa investicija. 

Kao sto vecina citalaca zna, od 15. do 17. oktobra u Subotici je odrzana Prva medjunarodna konferencija DSOJ "Kreiranje imidza i upravljanje reputacijom". Naravno, pratio sam konferenciju sa razlicitih aspekata i razlicitih uglova, pa cu se na taj nacin i osvrnuti na njen tok:

1. Konferencija sa aspekta profesionalca: bilo je, doista, stvari koje su inovativne i koje je vredelo cuti. Tu u prvom redu mislim na predavanje kolege Skoka i, naravno, profesora Vilkoksa. Takodje, ostvaren je ili obnovljen kontakt sa velikim brojem koleginica i kolega. To je svakako dobro. Dobro je i sto smo imali priliku da, iako u zgusnutom rasporedu, ispratimo prezentacije dobitnika PRiznanja. Velika je steta (mozda i sramota) sto je 12 (slovima: dvanaest) ucesnika pratilo izvanrednu prezentaciju kriznog komuniciranja Klinickog centra Vojvodine.

2. Konferencija sa aspekta rukovodioca agencije: mislim da su clanovi StratCom tima koji su prisustvovali konferenciji (Branka i Nikola) imali priliku da cuju dosta toga, ali i da nauce. Razgovaracu s njima na kolegijumu, proci cemo jos jednom kroz prezentacije i izlaganja. Ocekujem da se pojedine detalje iz predavanja i prezentacija primeniti u praksi, a da ce neke druge detalje (pre svega o online pozicioniranju) stalno imati na umu. p.s. Od agencija su na konferenciji, pored StratCom-a, bili prisutni jos samo McCann, Executive, Hochegger i Blumen. Ostalih - ni od korova. Verovatno svi sve znaju. Jos jedan znacajan aspekt: predstavnici nasih klijenata prisustvovali su konferenciji. Drago mi je da i firme poput Carnex-a ili Grada Panceva ulazu u profesionalni razvoj svojih menadzera za odnose s javnoscu.

3. Konferencija sa aspekta clana UO DSOJ: Konferencija je odrzana i sjajno organizovana i hvala Milosu, pre svega, na nadljudskom trudu da se zajednicka ideja i ostvari. Postoji orgoman prostor da naredna konferencija bude sadrzajno jaca od ove. Medjutim, da bismo znali sta treba pojacati, moramo prvo da realizujemo odredjenu aktivnost, dakle da imamo referentnu tacku sa kojom se mozemo porediti i pratiti napredak. O detaljima cu, ipak, najpre na narednom Upravnom odboru.

4. Konferencija sa aspekta blogera i coveka koji koristi online alate: fenomenalan prenos na Twitteru. Ekipi (Varagic, Gaga, Miloje, Blogowski) svaka cast!

5. Konferencija iz licnog ugla: 16. oktobra bio je mozda i jedan od najkonfuznijih dana u zivotu. Beskrajna radost (profesionalna) zbog konferencije, velika radost (licna) zbog rodjendana, veliko zadovoljstvo (i profesionalno i licno) zbog velikog broja dragih ljudi i kolega koje sam sreo mesali su se sa velikom zaloscu zbog dedine smrti. Zato mozda i nisam bio u elementu u punoj meri. No, moram priznati da me torta dobrano iznenadila (moracemo da dogovorimo da sledeca konferencija padne u vreme Milosevog rodjendana, da mu se revansiram :) ).

6. Konferencija iz ugla kolege i prijatelja: zaista sam uzivao u diskusijama sa profesorom Vilkoksom, Bozom, Gagom, Milojem, Marijom Janjusevic...I da, zao mi je sto prve veceri nisam mogao da budem tamo, da jos malo "zacinimo" tamburase.

Sve u svemu: konferencija je uspesno krenula. Samo njeno odrzavanje je pun pogodak. Organizacija - odlicna. Bice sigurno sadrzajnija i kompletnija sa aspekta inovacija i znanja naredne godine. Prisustvovacemo i aktivno ucestvovati u njenom kreiranju. To je sigurno. 

Ovih dana navrsava se godina od pocetka velike price o tzv. Svetskoj ekonomskoj krizi. Masovna otpustanja, egzistencijalni strah, kolektivna histerija i ostale pojave koje po pravilu prate neizvesnost ekonomskog kraha postale su realnost i u Srbiji.

Istina, motivi su, bar u nasoj miloj i napacenoj otadzbini, bili drugaciji. Iskreno receno, u onom "prvom talasu" krize kompanije su iskoristile globalno spinovanu pricu da se rese viskova zaposlenih i nepotrebnih ugovora.

Medjutim...

Prava kriza stugla je i u nase dvoriste. Ostavimo sad po strani to sto je drzava fakticki u bankrotu i sto iz kredita namirujemo plate(?!). Privreda pocinje ozbiljno da kolabira i to vidimo vrlo jasno. Tu lezi dugorocna steta koja se ne moze danas-za-sutra strategijama ispraviti. Nego, hajde da se osvrnemo na celu pricu iz ugla male firme, poput StratCom-a:

Stezanje kaisa prisutno je svuda. Svi klijenti su i dalje na okupu. Neki ugovori su malo smanjeni, ali OK, to prihvatamo kao realnost.

Stedimo kao sto smo stedeli i ranije. U nasem malom preduzecu se domacinski posluje, ali se nadje lufta i za strucno usavrsavanje zaposlenih, a, Boga mi, i za pokoji provod u kafani.

Krizu vidimo kao izazov. Samo oni koji znaju da rade konsultantski posao i oni koji mogu da se nametnu kao kvalitetni savetodavci zadrzavaju postojece i dobijaju nove poslove (paznja: govorim o poslovima, ne o "varijantama"). To nam odgovara. Planiramo i malo da se prosirimo, kao sto smo letos najavljivali.

Zasto se ne bojimo krize? Zato sto verujemo u sebe.

Ko god veruje u sebe i zna sta zna, a sta ne zna, moze samo da ide napred. Ima na tom putu razlicitih situacija, izazova, meandriranja, ali, ako je cilj jasan - on ce se, pre ili kasnije, ostvariti.

Glavu gore i ne dajte da vas sumorna situacija i sveprisutno neznanje i nesnalazenje demoralisu. Mi idemo napred. Haj`te i vi.

Kao sto ste mogli da primetite, navijac Tuluza Bris Taton preminuo je juce u Beogradu. Prvih 12 minuta centralne informativne emisije javnog servisa bilo je sinoc posveceno toj vesti.

Ima nekoliko stvari oko kojih se u citavoj toj prici valja zapitati:

1. Bris Taton, Bog da mu dusu prosti, bio je navijac Tuluza koji je nastradao u navijackoj tuci. Nije on dosao u Srbiju ni da bere cvece, ni da razgleda pejzaze. Zna se ko ide sa sportskim ekipama na udaljena gostovanja - samo zagrizeni navijaci. Ovo, naravno, neumanjuje tezinu onoga sto je ucinjeno.

2. Na forumu navijaca Tuluza niko, ali niko nije u negativnom kontekstu govorio ni o Srbiji, ni o Srbima, ni o srpskim navijacima.

3. Francuski mediji ne pridaju preveliku paznju ovom dogadjaju.

4. Kada je na sred derbija Partizan - Crvena Zvezda pre par godina poginuo sedamnaestogodisnji momak koji je na tribini pogodjen raketom (?!) javnost je uglavnom komentarisala "pa navijac. Sta ste ocekivali?". Kolike i kakve kazne su izrecene?

Zasto sakupljam ove cinjenice i povlacim paralelu?

Jednostavno, kod nas se SVE mora staviti u dnevnopoliticki kontekst. Eto idealne prilike da stvorimo sliku o nasilnim navijacima i, u kontekstu skorasnjih desavanja i odluka izvrsne vlasti, zabranimo (i) navijacke grupe.

Na stranu da li se meni navijacke grupe svidjaju ili ne svidjaju i da li su politicki orijentisane ili ne, evidentno je da se prica zestoko spinuje.

E sad: jos od Makijavelija vazi da u politici cilj opravdava sredstva. To mozda nije lepo, ali je legitimno. Medjutim, u ovom slucaju pojavljuje se sasvim drugi problem:

Zarad dnevnopolitickih poena dugorocno urusavamo reputaciju nase zemlje i naroda. Paradoksalno u citavoj prici je sto se do sada smatralo da smo izgubili medijski rat i da je nasa reputacija posledica negativnih kampanja vodjenih tokom devedesetih. I sta se onda desava?

Od silnih saveta za brendiranje, savetnika za ovo i ono i kojekakve bulumente koja se "ozbiljno" brinula za imidz Srbije i Srba u svetu dolazimo u potpuno neshvatljivu poziciju:

Sami sebi pustamo pricu da smo nasilan narod i nesigurna drzava i tu pricu dizemo na najvisi moguci nivo!!!

Kratkorocna dobit politicke prirode izaziva dugorocnu stetu nacionalnog nivoa. Struka cuti. Mediji reze. Tuzilastvo zvecka najstrozim kaznama. Izvinjavamo se, a niko to od nas ne trazi. Vec vidjeno. Samo sto se ranije nismo izvinjavali.

Katastrofalna komunikacijska greska kakvu, verujem, niko kose iole ozbiljno bavi odnosima s javnoscu ne bi napravio. Osim ako se greska pravi namerno. E, ako je ovaj drugi slucaj u pitanju, u ozbiljnom smo problemu.

Neka je Brisu Tatonu laka zemlja, a nama puno srece. Trebace nam.

Prekjuce zavrsih mini-seriju sastanaka i resih da u po bela dana dam sebi malo oduska. Sedoh u bastu jednog kafica u blizini Vukovog spomenika i resih da ne radim apsolutno nista, osim da posmatram i analiziram ljude.

Gledam - svi se krecu kao roboti, sa maskom na licu, ubrzanim hodom. Preticu jedni druge poput automobila. Jure i zure. Cak i majke sa bebama u kolicima nekuda zure i besno hukcu na penzionere koji ne prate nametnuti tempo.

Resih u jednom momentu da analiziram malo detaljnije. Za oko 15 minuta proslo je 250 osoba.

80% se kretalo ubrzanim hodom.

50% onih koji se krecu u paru ili grupi ne razgovaraju. Samo strikaju i cute.

0.8% (2 od 250) je proslo sa osmehom na licu. Jedna od dve osobe sa osmehom je devojka obolela od cerebralne paralize. Taj osmeh i iskonska radost bude neopisivu energiju. Druga osoba sa osmehom je srednjoskolka ili studentkinja.

Pitam se: gde jurimo i zasto nema osmeha?

Kretanje ljudi u velikom gradu podseca na Braunovo kretanje - nema ni cilj ni smisao, vrsi se na haotican i neopisivo brz nacin. Gde se toliko zuri? Hoce li i majke s bebama u kolicima trpeti kritiku poslodavca, ili izgubiti kakav novac, ako ne stignu na vreme? Hoce li i studenti koji se vracaju sa ispita nesto izgubiti ako ne zure?

Ne. To je stil zivota. Nisi u trendu ako nisi bizi. Paz` majku mu...

Jednom je jedan trčao - džogirao,
a legendarni Zuko Dzumhur mu, naslonjen na šank, rekao:
"Samo ti trči! Allah je svakome propisao broj koraka,
pa ti požuri potroši svoje". 

Osmeh, sta to bese? Nema radosti, nema zivotnosti u onome sto radimo. Cini mi se da ljudi vise ne prepoznaju potrebu da se raduju svom poslu, obicnom lepom danu, nekim sitnim stvarima, deci. Radujemo se neiskreno, izvestaceno i preodmereno. E da, ne smes da budes nasmejan - neozbiljan si...

Radujte se svemu cemu mozete da se radujete! Lepse je i mnogo vrednije ostvariti unutrasnju harmoniju i mir nego biti u grcu i neprestanoj borbi za sticanje materijalnih dobara, otplacivanje kredita, podizanje plate...

Ako ce me kredit za veliku kucu ili menadzerska pozicija u fensi firmi kostati osmeha i radosti - ne trebaju mi. Osmeh nema cenu.

Udelite ljudima osmeh. Pogledajte ih na ulici. Osmehnite se teti na salteru. Budite vedri. Ne dozvolite da postanete robovi svakodnevnog zivota. 

Ma, uzivajmo u zivotu sto vise. 

Zlatiborac po poreklu, Kragujevčanin po rođenju i opredeljenju, trenutno živi u Dubaiju i rukovodi radom i razvojem Centra za kontinuiranu edukaciju i trening na American University in the Emirates (AUE).

Više od decenije profesionalno angažovan na polju strateških komunikacija i upravljanja reputacijom.

Realizovao preko 50 projekata u oblasti odnosa s javnošću i strateškog planiranja za lokalne i međunarodne klijente iz privrede, javnog i neprofitnog sektora.

Trener i predavač iz oblasti strateškog planiranja, upravljanja projektima i komunikacijskih veština. Do sada ga je slušalo više hiljada polaznika najrazličitijih radionica, obuka, treninga i kurseva.

Posvećen daljem profesionalnom usavršavanju i unapređenju struke.

Otac Dimitrija i Ksenije.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Tijana
• KOGA TREBA SLAVITI?
• Nakon par godina
• Prinudno tihovanje
• Divno veče
• Mi letimo
• Koja je cena?
• Ima li budućnosti?
• Svinjski grip ili aH1N1 u komunikacijskoj sferi
• Saga o "Fijatu"

• Генерална [35]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom