Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Lica bez osmeha

selak | 24 Septembar, 2009 08:04

Prekjuce zavrsih mini-seriju sastanaka i resih da u po bela dana dam sebi malo oduska. Sedoh u bastu jednog kafica u blizini Vukovog spomenika i resih da ne radim apsolutno nista, osim da posmatram i analiziram ljude.

 

Gledam - svi se krecu kao roboti, sa maskom na licu, ubrzanim hodom. Preticu jedni druge poput automobila. Jure i zure. Cak i majke sa bebama u kolicima nekuda zure i besno hukcu na penzionere koji ne prate nametnuti tempo.

 

Resih u jednom momentu da analiziram malo detaljnije. Za oko 15 minuta proslo je 250 osoba.

80% se kretalo ubrzanim hodom.

50% onih koji se krecu u paru ili grupi ne razgovaraju. Samo strikaju i cute.

0.8% (2 od 250) je proslo sa osmehom na licu. Jedna od dve osobe sa osmehom je devojka obolela od cerebralne paralize. Taj osmeh i iskonska radost bude neopisivu energiju. Druga osoba sa osmehom je srednjoskolka ili studentkinja.

 

Pitam se: gde jurimo i zasto nema osmeha?

 

Kretanje ljudi u velikom gradu podseca na Braunovo kretanje - nema ni cilj ni smisao, vrsi se na haotican i neopisivo brz nacin. Gde se toliko zuri? Hoce li i majke s bebama u kolicima trpeti kritiku poslodavca, ili izgubiti kakav novac, ako ne stignu na vreme? Hoce li i studenti koji se vracaju sa ispita nesto izgubiti ako ne zure?

 

Ne. To je stil zivota. Nisi u trendu ako nisi bizi. Paz` majku mu...

 

Jednom je jedan trčao - džogirao,
a legendarni Zuko Dzumhur mu, naslonjen na šank, rekao
:
"Samo ti trči! Allah je svakome propisao broj koraka,
pa ti požuri potroši svoje
".
 

 

Osmeh, sta to bese? Nema radosti, nema zivotnosti u onome sto radimo. Cini mi se da ljudi vise ne prepoznaju potrebu da se raduju svom poslu, obicnom lepom danu, nekim sitnim stvarima, deci. Radujemo se neiskreno, izvestaceno i preodmereno. E da, ne smes da budes nasmejan - neozbiljan si...

 

Radujte se svemu cemu mozete da se radujete! Lepse je i mnogo vrednije ostvariti unutrasnju harmoniju i mir nego biti u grcu i neprestanoj borbi za sticanje materijalnih dobara, otplacivanje kredita, podizanje plate...

 

Ako ce me kredit za veliku kucu ili menadzerska pozicija u fensi firmi kostati osmeha i radosti - ne trebaju mi. Osmeh nema cenu.

 

Udelite ljudima osmeh. Pogledajte ih na ulici. Osmehnite se teti na salteru. Budite vedri. Ne dozvolite da postanete robovi svakodnevnog zivota. 

 

Ma, uzivajmo u zivotu sto vise. 

 

 

Komentari

Re: Lica bez osmeha

stepskivuk | 24/09/2009, 08:26

Post po mojoj meri i volji...

I taj citat Zuka Dzumhura mi je omiljen,cesto ga ponavljam svima.

Jedna je istina:
Kada budemo zavrsavali svoj zivot na ovoj planeti,poslednjih casaka,sigurno nam nece biti tesko sto nisamo jos nekoliko sati vise bili u poslu,kancelariji...nedostajace nam,trenuci koje nisamoproveli sa najblizima,nedostajace nam neki zalasci sunca i tihe sutoni...
Osmeh je najlepsi ukras lica.
Zivot je jedan,kratak i neprocenjiv.
I takav je svaki njegov trenutak.

Bravo!

Tako je Marko!

Zivota Starcevic | 24/09/2009, 08:49

Te dve su se verovatno smejale tebi kako bijes recke brojeci prolaznike.
Sala na stranu, svaka Ti je kao Njegoseva!

Re: Lica bez osmeha

Linga | 24/09/2009, 09:39

@ Marko, ulepsao si mi jutro, i makar ovako ispred monitora nabavio osmeh :)
U pravu si, druze, 100 odsto.

mi skupljamo osmehe

Bole | 24/09/2009, 10:26

mozda su im oni sto skupljaju osmehe po "fejsbuku" pokupili sve osmehe...

da ocigledno je onih 0.2% nema FB

:)

Svaka cast

Dusan | 24/09/2009, 10:49

Evo smejem se , evo :)

Re: Lica bez osmeha

Dragana Djermanovic | 24/09/2009, 10:54

svaki dan po jednom trebalo bi pročitati post sadržine slične ovom.

Pozd kolega

D Dj

Re: Lica bez osmeha

inana | 24/09/2009, 10:54

heeheheehe.....dobar post :)

Bravo za post!

SSpin | 24/09/2009, 11:05

Od skora pratim tvoj blog, i jutros slucajno u readeru, na brzinu procitah nekoliko redova....

Odusevio si me tematikom, a i situacijom. Nekako sam se pronasao, posto cesto to radim, a i budem od onih koji haoticno, po defaultu namrsteno, haoticno jure gradom.

Bravissimo ;)

Tačno je

Srba | 24/09/2009, 11:11

Pre sada već oko 20 godina, verovali ili ne, na istom mestu prolazio sam sa prijateljem koji decenijama živi u SAD.
Kretali smo se Bulevarom revolucije i on mi reče, pokazujući na levoj strani tramvajsku stanicu kod kafane "Orašac":
"Šta vidiš, šta primećuješ na ovim ljudima, Srbo?"
"Šta treba da primetim?" - odgovorio sam - "razni ljudi, razne starosti, oba pola, zajedničko im je što čekaju tramvaj..."

"Pogledaj im lice, oči. Pogled. Da li vidiš da niko nije nasmejan. Sva lica su isprazna, pogledi tupi i zamagljeni".

Bio je u pravu. Neverovatno kako kada se samo malo zagledamo, primećujemo tako značajne stvari koje nam inače svakoga dana promaknu.
Ili smo, što je najgore, navikli na njih.

Tada sam to pripisao razlici u društvenim uredjenjima, razlici u ekonomijama i standardu... A onda sam godinama kasnije shvatio da to nema mnogo veze sa novcem: na Kubi su ljudi nasmejani i srećni, na Tajlandu takodje, šta reći za ljude u Indiji...

Jedan je odgovor, jedan zajednički imenitelj za osećanje koje u Srbiji ljudima vidite na licima kada pogledate slučajne prolaznike na ulici:

Beznadje.

Beznadje

Marko Selakovic | 24/09/2009, 11:32

Srbo,

Beznadje je stanje uma, ne odraz realne situacije. Svako treba u sebi da nadje motiv i unutrasnju energiju. Covek koji ima viziju, motiv i zdravu energiju moze i da se osmehne. Ovde je problem, dakle, pre svega u nama.

Re: Lica bez osmeha

casper | 24/09/2009, 13:31

O, kako bih rado procitala ovaj post svim ljudima oko mene:)))
Ja se smejem, cesto, mada me vecina gleda kao blesavu.
Cemu li se ja to smejem???
Nikako da im objasnim bas ovo sto si ti napisao!

Re: Lica bez osmeha

Tanja | 24/09/2009, 13:48

Jeste problem u nama, a posto ne zivimo u vakuumu, ne zavisi samo od nas. A o bogatstvu razlicitosti da ne pricam...Odoh sad da pozurim da se nasmejem malko :-))
Oraspolozio si me

Re: Lica bez osmeha

Pedya | 24/09/2009, 13:55

Ne možemo uticati na sve što nam se dešava u životu, ali sami odlučujemo kako ćemo reagovati na to što nam se dešava. Ako se sapletemo o neki kamen, možemo psovati onog ko ga je tu stavio, ili onog ko ga odatle nije sklonio, ili "onog odozgo" što nam ne pokaza da je tu kad ga već sami nismo videli, ili sebe što ne gledamo kud idemo... Ili se možemo nasmejati sami sebi što smo tako smešno trapavi... Na nama je da li ćemo psovati ili se smejati.

A ljudi su takvi - na namrgođene gledaju mrgodno, a na osmeh osmehom uzvraćaju. Kad stavimo osmeh na lice - lepo nama, a lepše i drugima :)

@Pedya

Marko Selaković | 24/09/2009, 17:04

Apsolutno. Cak i na salteru se ponekad na osmeh osmehom uzvrati.

Re: Lica bez osmeha

gkojadinovic | 24/09/2009, 18:58

„Mi smo ljudi kojima nedostaju utvrđeni ciljevi. Nismo nikad naučili da volimo. Nemamo duhovnog središta. Besciljno i sami lutamo svemirom, a ispoljavamo silan bol i komplekse čudovišnim nasiljem nad svojim bližnjima. Na svu sreću, nismo izgubili osećaj mere. U zaključku, jasno je da budućnost pruža goleme mogućnosti. Ali postavlja i zamke. Štos je u tome da izbegnemo zamke, iskoristimo mogućnosti i do šest sati stignemo kući.” W. Allen, Nuspojave. Ali, šalu na stranu, bilo bi svima lepše kada bi ponekad na trenutak zastali, nasmejali se, da. Uprkos tome što bi svako od prolaznika naveo sasvim stvaran i razuman razlog žurbe. Žurim kada putovanje samo po sebi nije cilj i uživam u predelima kada putujem. I često se potrudim da nasmejem kasirku u prodavnici, prodavačicu u butiku ili uputim kompliment slučajnoj prolaznici.

:)

Dijana | 25/11/2009, 21:21

Zanimljivo izvedeni statistički podaci. :)

Samo, mislim da treba uzeti u obzir i to da li su ljudi koji su prolazili bili sami ili u društvu. Pošto nije baš uobičajeno da se ljudi smeju sami sa sobom hodajući ulicom (ako me razumete). :)

Međutim, činjenica da je malo osmeha svakako stoji. Moje mišljenje je da su ljudi preopterećeni stvarima za koje smatraju da im fale, umesto da razmišljaju o tome šta imaju i da počnu tome da se raduju, jer je sigurno jako malo onih koji se uopšte nemaju čemu radovati.

Da je drugačije, sigurno bi bilo i više osmeha...pa možda i dok sami hodamo ulicom... :)

:))))))))))

Silvia | 30/11/2009, 12:04

Osmeh je zarazan... Ukoliko smo nasmejani kako bi se mi osecali bolje, moramo uzeti u obzir i to da cemo osmehom mozda ulepsati nekome dan, podstaknuti ga da se i sam nasmeje i vidi pozitivne stvari u zivotu. Treba biti optimista, gledati na stvari pozitivno jer zivot je onakav kakvim ga mi dozivljavamo i smatram da mozemo upravljati njegovim tokom, donekle...

U potpunosti podrzavam ovakav stav i svaka cast na post-u.

Smej se smej, uvek se smeej

ponuda kredita

Hélène TRAYNARD | 19/01/2017, 08:14

Dobro jutro.
Ja sam francuski, a ja želim ponuditi svoje usluge.
Radim u finansijske strukture sa precizno BGFIBank
Europa se nalazi u Parizu, Francuska. Trenutno smo u
promocija grantova kredita u cilju povećanja naših kupaca
Vanjski posebno u Evropi.
Mi offonse kredita na međunarodnom planu. Uz kapital,
dajemo kratko i dugoročne kredite 5,000€ do 10,000,000€ za neko ozbiljan ko su
stvarno potrebna. Kamatna stopa od 4% godišnje. I pružiti
finansijski krediti, stambeni krediti, investicije, kredit
Auto i osobni zajam. Ja sam na raspolaganju da ispuni
moji klijenti u maksimalno 3 dana od dana prijema
kredit obrazac za prijavu.
Ako saznati više o tome molimo da nas kontaktirate na
e: traynardhelene483@gmail.com

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.rs