Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Drustvo (ne)znanja

selak | 04 Septembar, 2009 08:02

Slusamo cesto ovih dana: hocemo drustvo znanja, hocemo evropske standarde, kvalitetno obrazovanje dostupno svima, nova skolska godina donosi optimizam.

 

Da li realna slika korespondira sa ovim sto cujemo?

 

Iz ugla aktivnog rada na reformi srednjeg obrazovanja u Srbiji, mogu mirne duse da odgovorim: ne.

 

Evo i nekih podataka koji potkrepljuju cinjenicu da prostora za optimizam, bar za sada, nema previse:

 

Čini se da, usled odsustva strategije i nejasnih prioriteta, Srbija ne prati trendove i ne izdvaja dovoljna sredstva, prenebregavajući pri tome da je znanje najvažniji resurs za razvoj zemlje. Trenutno je procenat budžeta koji Srbija izdvaja za obrazovanje jedan od najnižih u Evropi. Budžetom za 2008. predviđeno je 3,6 odsto ukupnog BDP-a. Ta suma je pala na oko 3 odsto u 2009. godini zato što je globalna ekonomska kriza primorala na smanjenja u svim delovima budžeta. Poređenja radi, Bosna i Hercegovina ulaže 3,8 odsto svog BDP-a u obrazovanje, dok Hrvatska troši oko 5 procenata, a u zemljama Evropske Unije ta stopa je veća od 6 procenata.  

Po pitanju izdvajanja za nauku, Srbija izdvaja 0,3% svog BDP, dok taj procenat u zemljama EU varira od 1,3% do 4,3%.

Dalje: podaci iz kabineta predsednika Srbije pokazuju da je svaka četvrta škola u Srbiji starija od 60 godina, dok je školska oprema u proseku stara 42 godine. Prema Ministarstvu omladine i sporta, više od polovine srpskih škola ne ispunjava zakonske norme kada su u pitanju fiskulturne sale i njihova oprema.

 

Valja pitati druga koji rukovodi prosvetom: sta je drustvo znanja?

 

Evo da pomognem u odgovoru:  društvo znanja ne počiva isključivo na obrazovanju i nauci. Ono zavisi od tehnološkog razvoja, mogućnosti da se znanje i informacija brzo prenese i primeni, kao i od odgovarajuće reakcije drugih društvenih celina. Samim tim, obrazovanje i nauka ne smeju se posmatrati kao izolovani sistemi i ne mogu se razvijati nezavisno od društva u celini. Zbog toga razvoj savremenog društva znanja nije samo u domenu obrazovnog sistema, već zavisi od međusobne povezanosti i usklađenosti različitih sektora. Moze li sad odgovor? Sumnjam.

 

Drustvo znanja podrazumeva da obrazovanje bude generator razvoja zemlje. Zelimo li svi mi tako nesto? Cini mi se da svako normalan zeli.

 

Moze li se do ovog cilja bez vizije i strategije? Tesko.

 

Ima li Ministarstvo prosvete strategiju? Verovali ili ne, nema. Ima je samo srednje strucno obrazovanje (na period 2005-2010, pri cemu je akcioni plan za nju donet pocetkom ove, 2009. godine). Istovremeno, cini mi se da srednje strucno obrazovanje i jeste najuredjeniji i najinovativniji segment sistema obrazovanja u ovom trenutku.

 

Kazu, medjusektorske strategije resavaju stvar. Da, donekle. I, da se razumemo, neophodne su. No, same medjusektorske strategije ne uredjuju osnovnu oblast obrazovanja. Strategiju za smanjenje siromastva, na primer, neophodno je primeniti, ali ona, i pored dela koji se dotice obrazovanja, ne moze biti noseci stub strateskog planiranja razvoja delatnosti.

 Ako bismo plasticno pokusali da prikazemo ovu situaciju u praksi, medjusektorske strategije obezbedjuju da vam jedan zid kuce bude okrecen, dok su dva omalterisana, a cetvrti uopste nije izgradjen. Sto je najcrnje, uopste nemate projekat kako ta kuca treba da izgleda, ne znate joj povrsinu, spratnost niti materijale koje cete koristiti.

 

Uzgred: da li je sistemski resen trougao privreda-obrazovanje-nauka? Opet da odgovorim: ne bas.

Stanje skola je vecini citalaca u dobroj meri poznato. Sam sistem, istovremeno, obiluje dvostrukim strukturama i paradoksima. O politickim uticajima ne zelim ni da govorim - pre nekoliko dana jedan od najuspesnijih direktora skola bio je prinudjen da podnese ostavku. O detaljnim razlozima drugom prilikom, mislim da je sve samo po sebi jasno.

 

Na kraju: ako znanjem ne vladaju ucitelji, znanjem ne mogu ovladati ni ucenici. Kakav je kvalitet nastave na svim nivoima, posebno u osnovnim skolama?

Ovo je tek povrsina problema. Ici cemo dalje u dubinu. Decentralizacija obrazovanja, planiranje upisne politike, depolitizacija obrazovnog sistema, uvodjenje standarda u obrazovanju i ocenjivanju, pitanja su koja treba dalje otvarati i obradjivati.

 

 

 

 

 

 

Генерална | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs