Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Usteda ili sminka???

selak | 18 Septembar, 2009 08:13

Puno slusamo ovih dana o neophodnosti racionalizacije poslovanja u javnom sektoru. Nekoliko fascinantnih stvari pojavljuje se u tom kontekstu:

 

1. Niko ne zna koji je tacan broj zaposlenih u javnom sektoru. Prosto je neverovatno da takav podatak ne postoji.

 

2. Procene neophodne racionalizacije krecu se od 11.000 do 50.000. Ima li bilo kakvog dogovora unutar izvrsne vlasti po ovom pitanju?

 

3. Najiritantnije je sto se pod pojmom "racionalizacija" podrazumeva iskljucivo smanjenje broja zaposlenih, a ne optimizacija ucinka sistema.

 

Ovim poslednjim cemo se nesto detaljnije pozabaviti. Naime, racionalizacija poslovanja podrazumeva da se za isti novac proizvodi vise, a ne da se za isti novac proizvodi isto ili manje, uz neznatno smanjen broj izvrsilaca. Mnoge su mogucnosti da se takav pomak postigne: od sagledavanja ucinka svakog zaposlenog, preko resavanja dvostrukih nadleznosti i ukidanja paralelnih struktura (broje do 7 nadleznih institucija sa manje-vise istim ovlascenjima kada govorimo o regionalnom razvoju, odnosno do 5 kada govorimo o procesima u obrazovanju), pa do jasnog planiranja procesa unutar organizacije (dakle, da se za svaki proces tacno zna: kada on pocinje, na koji nacin se odvija, koji su resursi potrebni, koji je njegov ishod i kako se meri njegov rezulta). Ne, nista od ovoga nam nije potrebno, vazno je jedino da smanjimo broj zaposlenih.

 

Iskustva sa reformom srednjeg strucnog obrazovanja jasno govore da je promenom u organizacionoj strukturi, ulaganjem u strucno usavrsavanje, uspostavljanjem sistema evaluacije i jasnom podelom nadleznosti moguce postici znatno veci ucinak svih zaposlenih. Zasto se takav pristup ne primenjuje?

 

Pojedine kolege iz lokalnih samouprava lepo su se obsetile da gradske/opstinske sluzbe pretvore u agencije ciji je osnivac lokalna samouprava i da na taj nacin formalno smanje broj zaposlenih (zaboga, ti ljudi vise nisu zaposleni u opstini, oni sada rade u "Gradskoj agenciji za to i to d.o.o."). Da li se time postize usteda?

Ne, naravno. I dalje se prebacuje novac za plate, racune, poslovanje, putne troskove...I vuci siti i ovce na broju.

 

Evidentno je - menjajmo sve, da ne bismo promenili nista. Otpor sistema promenama moguce je razbiti jedino ako svest o neophodnosti promena imaju oni koji sistem vode. Nemam utisak da je za tako nesto zrelo.

 


 

Da zakljucim: pojedinci cine sistem, lider pokrecu njegovu promenu. Ova i ovakva racionalizacija predstavlja kozmetiku uzrokovanu cinjenicom da drzava nema novca, da je narod sve nervozniji i da je potrebno skupiti poneki poen i nevoljno ispuniti nametnutu obavezu.Sa takvim pristupom necemo daleko stici - sustinskih unapredjenja nece biti. A bez poboljsanja funkcionalnih karakteristika javnog sektora samo smanjivanje aparata dugorocno nece znaciti ama bas nista.  

 
Powered by blog.rs