Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Sami sebi neprijatelji #2

selak | 30 Septembar, 2009 06:57

Kao sto ste mogli da primetite, navijac Tuluza Bris Taton preminuo je juce u Beogradu. Prvih 12 minuta centralne informativne emisije javnog servisa bilo je sinoc posveceno toj vesti.

 

Ima nekoliko stvari oko kojih se u citavoj toj prici valja zapitati:

 

1. Bris Taton, Bog da mu dusu prosti, bio je navijac Tuluza koji je nastradao u navijackoj tuci. Nije on dosao u Srbiju ni da bere cvece, ni da razgleda pejzaze. Zna se ko ide sa sportskim ekipama na udaljena gostovanja - samo zagrizeni navijaci. Ovo, naravno, neumanjuje tezinu onoga sto je ucinjeno.

2. Na forumu navijaca Tuluza niko, ali niko nije u negativnom kontekstu govorio ni o Srbiji, ni o Srbima, ni o srpskim navijacima.

3. Francuski mediji ne pridaju preveliku paznju ovom dogadjaju.

4. Kada je na sred derbija Partizan - Crvena Zvezda pre par godina poginuo sedamnaestogodisnji momak koji je na tribini pogodjen raketom (?!) javnost je uglavnom komentarisala "pa navijac. Sta ste ocekivali?". Kolike i kakve kazne su izrecene?

 

Zasto sakupljam ove cinjenice i povlacim paralelu?

 

Jednostavno, kod nas se SVE mora staviti u dnevnopoliticki kontekst. Eto idealne prilike da stvorimo sliku o nasilnim navijacima i, u kontekstu skorasnjih desavanja i odluka izvrsne vlasti, zabranimo (i) navijacke grupe.

Na stranu da li se meni navijacke grupe svidjaju ili ne svidjaju i da li su politicki orijentisane ili ne, evidentno je da se prica zestoko spinuje.

 

E sad: jos od Makijavelija vazi da u politici cilj opravdava sredstva. To mozda nije lepo, ali je legitimno. Medjutim, u ovom slucaju pojavljuje se sasvim drugi problem:

Zarad dnevnopolitickih poena dugorocno urusavamo reputaciju nase zemlje i naroda. Paradoksalno u citavoj prici je sto se do sada smatralo da smo izgubili medijski rat i da je nasa reputacija posledica negativnih kampanja vodjenih tokom devedesetih. I sta se onda desava?

Od silnih saveta za brendiranje, savetnika za ovo i ono i kojekakve bulumente koja se "ozbiljno" brinula za imidz Srbije i Srba u svetu dolazimo u potpuno neshvatljivu poziciju:

Sami sebi pustamo pricu da smo nasilan narod i nesigurna drzava i tu pricu dizemo na najvisi moguci nivo!!!

Kratkorocna dobit politicke prirode izaziva dugorocnu stetu nacionalnog nivoa. Struka cuti. Mediji reze. Tuzilastvo zvecka najstrozim kaznama. Izvinjavamo se, a niko to od nas ne trazi. Vec vidjeno. Samo sto se ranije nismo izvinjavali.

Katastrofalna komunikacijska greska kakvu, verujem, niko kose iole ozbiljno bavi odnosima s javnoscu ne bi napravio. Osim ako se greska pravi namerno. E, ako je ovaj drugi slucaj u pitanju, u ozbiljnom smo problemu.

 

Neka je Brisu Tatonu laka zemlja, a nama puno srece. Trebace nam.

Генерална | Permalink | Komentari (26) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs