Marko Selaković

Blog o društvenim pojavama, odnosima s javnošću, ali i ličnim i profesionalnim dilemama i razmišljanjima autora.

Lica bez osmeha

selak | 24 Septembar, 2009 08:04

Prekjuce zavrsih mini-seriju sastanaka i resih da u po bela dana dam sebi malo oduska. Sedoh u bastu jednog kafica u blizini Vukovog spomenika i resih da ne radim apsolutno nista, osim da posmatram i analiziram ljude.

 

Gledam - svi se krecu kao roboti, sa maskom na licu, ubrzanim hodom. Preticu jedni druge poput automobila. Jure i zure. Cak i majke sa bebama u kolicima nekuda zure i besno hukcu na penzionere koji ne prate nametnuti tempo.

 

Resih u jednom momentu da analiziram malo detaljnije. Za oko 15 minuta proslo je 250 osoba.

80% se kretalo ubrzanim hodom.

50% onih koji se krecu u paru ili grupi ne razgovaraju. Samo strikaju i cute.

0.8% (2 od 250) je proslo sa osmehom na licu. Jedna od dve osobe sa osmehom je devojka obolela od cerebralne paralize. Taj osmeh i iskonska radost bude neopisivu energiju. Druga osoba sa osmehom je srednjoskolka ili studentkinja.

 

Pitam se: gde jurimo i zasto nema osmeha?

 

Kretanje ljudi u velikom gradu podseca na Braunovo kretanje - nema ni cilj ni smisao, vrsi se na haotican i neopisivo brz nacin. Gde se toliko zuri? Hoce li i majke s bebama u kolicima trpeti kritiku poslodavca, ili izgubiti kakav novac, ako ne stignu na vreme? Hoce li i studenti koji se vracaju sa ispita nesto izgubiti ako ne zure?

 

Ne. To je stil zivota. Nisi u trendu ako nisi bizi. Paz` majku mu...

 

Jednom je jedan trčao - džogirao,
a legendarni Zuko Dzumhur mu, naslonjen na šank, rekao
:
"Samo ti trči! Allah je svakome propisao broj koraka,
pa ti požuri potroši svoje
".
 

 

Osmeh, sta to bese? Nema radosti, nema zivotnosti u onome sto radimo. Cini mi se da ljudi vise ne prepoznaju potrebu da se raduju svom poslu, obicnom lepom danu, nekim sitnim stvarima, deci. Radujemo se neiskreno, izvestaceno i preodmereno. E da, ne smes da budes nasmejan - neozbiljan si...

 

Radujte se svemu cemu mozete da se radujete! Lepse je i mnogo vrednije ostvariti unutrasnju harmoniju i mir nego biti u grcu i neprestanoj borbi za sticanje materijalnih dobara, otplacivanje kredita, podizanje plate...

 

Ako ce me kredit za veliku kucu ili menadzerska pozicija u fensi firmi kostati osmeha i radosti - ne trebaju mi. Osmeh nema cenu.

 

Udelite ljudima osmeh. Pogledajte ih na ulici. Osmehnite se teti na salteru. Budite vedri. Ne dozvolite da postanete robovi svakodnevnog zivota. 

 

Ma, uzivajmo u zivotu sto vise. 

 

 

 
Powered by blog.rs